Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Почех да се грчим. Магла никако да се дигне. Нарочито се у даљину ништа од ње не види. Сиђох и приближавах се господским и големашким виноградима.
Пређох и ја тај пут, који беше сав црвен од грожђа, раскаљан и посут зрнима и петељкама. Дођох до чесме. Брзо сиђох у долину и не гледећи на ону ледину испод чесме, на којој се стрељају осуђеници, а са које се сада чуо звон оваца и
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Овако сам мислио: „док сам жив, остаће ми урезано до најмањих ситница ово њено силажење!“ Ја такође сиђох одмах ка језеру. Било ми је чак пријатно што сам гладан. Остављао сам да вечерам ујутру.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Међутим мало доцније воз стаде и ја сиђох пред станицу да бацим поглед унаоколо, бар колико допушта слаба светлост пред њом и око ње.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ИИ На дно слепог предела где ме нема, језовити где су призори, с оне стране крви где воће отровно расте, сиђох, тамо где ускоро ноћ ће покрасти сазвежђе суза које ће у оку ми зрити. О, у слепоочнице се своје настанити.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кад сиђох у варош, видех дуге редове рањеника где пешке, на колима и на носилима пролазе за болницу. Одох у штаб. И ту нађох мете
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
„Немојте ме топом цпеће, Ја се бојим тог куршума!“ И ја онда, — и ја онда, — И ја онда, — сиђох с ума. Па сад видим неке страве. — Час бих клео, час бих плакô.
“ И ја онда, — и ја онда, — И ја онда, — сиђох с ума. Па сад видим неке страве. — Час бих клео, час бих плакô. — Сиђох с ума, — смилујте се — Реците ми да је тако! XXВ Сунце с’ рађа, зора блиста, Облачићи златом сјаје.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Да бежим! Сину ми наново у памети. Али ако је тамо батерија? А ја дошао до ње, па је оставио. Још мало... Обазриво сиђох са стране пута и пођох једном ливадом. Бат коњских копита се не чује, сигурно гази по трави, те се мало осмелих.
Пошао сам одмах да нађем војнике. Али нигде их не беше, па ни коња њихових. Мој коњ је само стајао везан... Сиђох до пута, и тада угледах у даљини како се на коњима беласају џакови брашна.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Више небеса садилац изарад тебе, не теке што на земљу сиђох, него ето, и чак под земљу дођох тражити те куд си се подео. Те рад тебе, човека, бих и ја човек.