Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
„Последњеј раз прошу Ваше Сијателство, чтоби Росија дала денги за сије времја и отпустили нашего Врх(овног) Вожда.” Гроф: „А тко јему бранит, јежели он сам хошчет?!” 28. маја с г.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја мислим теби да идем там', Сунашца раног сије плам, Долине густи беже мраци, А поје шиљу строма злаци; Кристални врело вије ток, Ја преко њега кушам скок.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
хуци, он јој само надода звучну јутарњу лепезу и претвори је у добро знано брујање марљива поточара који неуморно сије брашно и још сањива пролазника, ранораниоца, са смијешком враћа на затрављене стазе дјетињства.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Јаукне овчар с врха Кицеља: њему је благо тмуша изјела. Тиња рукопис титласто саткан. „Сије писах аз!“ - писар завапи. А клетав чини инок Кипријан: „Тукла те туча јајастих капи, губо, пагубо!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Но господин ће (на Марка) све учинити. МАРКО: Све, из драге воље. ЈЕЛИЦА: И јошт сте унгерüхрт? Ах, сам Сије није могао такав бити кад је писао Родина. АЛЕКСА: Не, не могу даље противостати.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Путује Ћоса, бриге га није, а успут брашно сије ли сије. Дуго је Ћоса лутао мраком, шумама, пољем и дољом благом, прошао редом њивицом сваком, а брашно сипа
Путује Ћоса, бриге га није, а успут брашно сије ли сије. Дуго је Ћоса лутао мраком, шумама, пољем и дољом благом, прошао редом њивицом сваком, а брашно сипа његовим
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
После он узме беседу од мене и својом руком испише у врху : »Сочинио и пред благочестивим христијаном изговорио слово сије у храму свјатаго Преображенија свјашче ник Јовица Цуца«, па то преда господину проти, да, по надлежности и дужности,
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
Темже мољу те, незлобиве Господи, ни малоје сије приношеније отрини, јаже приношу светому храму пречистије твојеје матере и надежде моје Богородици хиландарској, веру
матере и надежде моје Богородици хиландарској, веру бо васпријех вадовичју принесашују ти две цете, Господи, сише и аз сије принесох недостојнаја раба твоја, о Владичице, Јефимија монахи, дашти господина ми ћесара Војихне, лежештаго зде,
И приложи се сије катапетазмо храму пресветије Богородице хиландарскије ва лето 6000 и 907, индиктион 8. И кто га ће отнети от храма
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Младеж се такођер разиђе. „Камо Цуца?“ упита Јока домаћина видећи е онога нема са званијема. „Отишао је да сô сије!“ одговори Ђеклић, весео, превесео. „Наједио се што не дам Стану за сина му!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
345 ЖЕТЕЛАЧКА ИГРА 346 ОВАКО СЕ БИБЕР СИЈЕ... 347 ПАУН И КОЛО 348 КОШНИЦЕ 350 ЂЕЛ-ЂЕВОЈКО... 352 ДЈЕВОЈЧИЦА И СТАРАЦ 354 ИИ МАСКЕ 356 А) ВЕРСКЕ (ОБРЕДНЕ) 357 Б)
сезонске и метеоролошке, које су у вези са животом и пољопривредним радовима наших ратара и сточара (Јелисије, / Просо сије; Дође Виде / Да обиде; Од светога Илије, / сунце све милије; Макивије / Косе о чивије, / А српове / За репове, итд).
— Злу добра не учини, да те злијем не плати. — Ни горе без врлети, ни шенице без снијети. — Ко ветар сије, буру жање. — Зло рађење готово суђење. — Од лоше њиве — чанак сочива. — Зла работа гора плаћа.
— Љубав је почетак и добра и зла. — Љубав разлог заслијепи. — Љубав срама не позна. — Тко љубав сије, љубав и жање. — Што га није на очи, није га ни на срцу. — Далеко од очију, далеко од срца. — Љубав је ђавољи посао.
2 Три су зеца за гувном орала, Лисица њим плугом управљала, Брала сије, гавран крилом дрља, Голуб коси, голубица сноси, Пућак дије, а пућка се смије, А спуж гмиже, па на таван диже.
ОВАКО СЕ БИБЕР СИЈЕ... Друштво се подели ка две групе тако да мушки дођу с једне, а женски с друге стране. Кад свжи играчи поседају, игру
ЖЕНСКЕ: Овако се бибер сије, овако, овако! (Чине покрете рукама као кад се сеје жито). МУШКИ: Није тако већ овако, овако, овако!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
2. Без коже уђе, с кожом изиђе. З. Бијела кока испод стрее вири. 4. Бијела њива, црно сјеме, мудра глава, која сије. 5. Бијело је, сир није; репато је, миш није; со лиже, во није. б. Бјела бјелу ћера преко б'јела поља: дај ми, бјело!
а кад изиђе на брдо, нађе чоека на узораној њиви који је у торби о врату имао сјеме, па по један пут заграби шаком те сије, а по други у уста те једе; овоме чоеку повиче он: „Помагај, брате, за Бога! ћера ме Брко, и ево га сад ће ме стићи!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
— клеветати злохотник — онај који жели зло злошчастије — зла срећа; несрећа зовоми — звани зреније — гледање зри сије — погледај ово ибо - јер игуманисати — бити игуман идриотски — идријски иждиватељ — издавач иждивеније — трошак,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Нити ме научи како се оре ни копа, како се сије и жање, како се у башчи ради а појата гради, како се у млин носи а сијено коси; а све ти просто, ама чини ми се да ти
Ћипико, Иво - Приповетке
Увијек у сутону, између високих кућа гдје нигда сунце не сије, није се одмицала од свога сиромашнога сусједства, као да се боји свјетлости и угледнијега свијета.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Но да угледу какови мње дар принела. Что јест сије? Бурмутица, непотребна мње; не достојит бо високопарјаштему пјевцу бурмут шмеркати, понеже ниједина муза то же сотвори.
торжеству; и понеже пјењази не имјеју, да појдет сеј сат у залог, да би возмогл печатити сеј епиталамиум. Сије да будет и со бурмутицеју. ПОЗОРИЈЕ 10. ЈОВАН, РУЖИЧИЋ. ЈОВАН: Врашко печење, кад сам се једанпут курталисао.
ЈОВАН: Ово је белај на моју главу. РУЖИЧИЋ: Довљејет. (Покаже му сат.) Вјеси ли что јест сије? ЈОВАН: Лен су то ходински, богу присам, су пекни. РУЖИЧИЋ: А что јест сије? (Покаже бурмутицу.
(Покаже му сат.) Вјеси ли что јест сије? ЈОВАН: Лен су то ходински, богу присам, су пекни. РУЖИЧИЋ: А что јест сије? (Покаже бурмутицу.) ЈОВАН: То је так же пекње, то се вола бурмутица. РУЖИЧИЋ: Всјачески.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Камо намјерајеш, камо л' одлетајеш? Одвјешчај на сије! „В ину гору одлетају, гнездо ново да сплетају, — тамо намјерају.“ Прискорбна горлице!
“ Прискорбна горлице! Кто тја одгоњајет, здје жит возбрањајет? Одвјешчај на сије! „Хишчни копци и јастреби, сњедајушчи и огреби тии одгоњајут.“ Прискорбна горлице! Како озлобљајут и тја утомљајут?
“ Прискорбна горлице! Како озлобљајут и тја утомљајут? Одвјешчај на сије! „Гнездо моје расплетајут, — птенци моја подављајут, — тако озлобљајут. Прискорбна горлице!
Прискорбна горлице! Где будеш пристати, помошчи искати? Одвјешчај на сије! „В гори појду западнија, други искати равнија, — у њих и пристану. Прискорбна горлице!
Прискорбна горлице! Кто тја там' зашчитит от копцов исхитит? Одвјешчај на сије! „Орел мој високопарни, силни, крепки и преславни, тој мја там зашчитит.“ Прискорбна горлице!
“ Прискорбна горлице! Чим тја воспоможет, от јастреб одторжет? Одвјешчај на сије! „В крилех јего гнездо сведу и отуду птенци звезду, — тим мја воспоможет.“ Прискорбна горлице!
“ Прискорбна горлице! Кија ж' јему дари, воздаси с утвари? Одвјешчај на сије! „Орел крепки на всја страни да славит сја в мирје и брани, сија јему дари.“ Прискорбна горлице!
“ Прискорбна горлице! Что јешче воздаси и воскликнеш глоси? Одвјешчај на сије! „Верху водах да летејет и в пустињах разботејет, сија јешче дају.“ 1781.
Зато желим, серце, видети време, Да би скоро сије жалости бреме Одложити, и видети тебе ја здраву, Волео бих неже л' римску целу державу, Или словом рећи, сву земну
Долги мој живот Аки сон утрени, Или скори свјет Преко неба молни Пројде, ишчезну, К гробу приближих сја И сије в минуту Се бити мнит ми сја — О, сујето сујетств Всја земнаја блага! Всјака сладост богатств И слава всјака!
Всјака сладост богатств И слава всјака! Аз старец смирени Теофан сије, Раб божиј грешни Во кратцје житије Моје здје пишу На мраморнем камени, Одаваја Богу душу, Тело же земљи.
) Та песма гласи: Преславна Сербије, кто тја здје смушчајет, зјело оскорбљајет, отвјешчај на сије? „Сији мене оскорбиша, иже млада цара убиша, Уроша прекрасна.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
јуна (»Алисеј, просо сеј«, СЕЗ, 14, 67; ЗНЖОЈС, 20, 48). О Видовдану говоре сељаци песму: »Јелисије просо сије, Иде Виде да обиде: Што је никло да је дикло, А што није, нек не ниче« (ЖСС, 132; ЗНЖОЈС, 20, 48).
Ћипико, Иво - Пауци
и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом руком нашироко сије и, сијући, Маши се чини да о нечему премишља. Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.
” Отац Диони сије очито се љути: ето, бар на његову здравицу могло се отпјевати српски: „На многаја љета”... Кад се занос слеже, диже
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
су јој два низа бисера, уста су јој кутија шећера; кад говори — кâ да голуб гуче, кад се смије — кâ да бисер сије, кад погледа — како соко сиви, кад се шеће — као пауница. Између разних општих места посебан значај има тзв.
су јој два низа бисера, уста су јој кутија шећера; кад говори — кâ да голуб гуче, кад се смије — кâ да бисер сије, кад погледа — како соко сиви, кад се шеће — као пауница; побратиме, сва ти је гиздава, далеко јој, веле, друге није.
— село у срезу космајском (у округу београдском) сигурати — спремати: Сигурај ми господску вечеру сидити — седети сије — сија: Кад се смије — кâ да бисер сије силај — појас за оружје; „силај је” — каже Вук — „двојак: један се опаше па
сигурати — спремати: Сигурај ми господску вечеру сидити — седети сије — сија: Кад се смије — кâ да бисер сије силај — појас за оружје; „силај је” — каже Вук — „двојак: један се опаше па се пиштољи и ножеви у њ задијевају, а у
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И то се разлико сеје: каква је кому његова ћуд, тако и сије. Један сије у своје тело, други пак сије у своју душу. ХВАТАЊЕ СЕНКЕ Било ли, или ништа не било, привиђено, пак
И то се разлико сеје: каква је кому његова ћуд, тако и сије. Један сије у своје тело, други пак сије у своју душу. ХВАТАЊЕ СЕНКЕ Било ли, или ништа не било, привиђено, пак нестало
И то се разлико сеје: каква је кому његова ћуд, тако и сије. Један сије у своје тело, други пак сије у своју душу. ХВАТАЊЕ СЕНКЕ Било ли, или ништа не било, привиђено, пак нестало га, развијало се ветром и отишло ка
И пак сејати жито а ништа нејмати да пожње, и куд сије да му расте шкаљ и трње, кукољ и главница се промеће. Тако и воће и виноград сади, а оно се не прихвата нити му што