Ћопић, Бранко - Чаробна шума
На њему ћурак, ни нов ни стари, па тамно црвен и сав се жари, тиња у снијегу и чудно сијева као да ватра догоријева. За њим је широк, распухан реп, признати ваља, прилично лијеп.
„Ипак ћу ући! — цурица рече и смјело врата отвори уска Куда бих даље, долази вече, сијева и грми, ево и пљуска.“ У кући неред, не може већи, читава соба дуби на глави: чизме на столу, јастук на пећи, куд
На трећој стази сунчано сијева жуборна Босна од Сарајева, горе јој очи, јутарња роса, у пјени шумној зелена коса. Вије се, игра, кроз горе хита,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
је јутро румено, под вијенцем гори Даница; уста су јој пȁрôм срезана, усне су јој ружом уждене, међ' којима каткад сијева сњежна гривна ситна бисера; грло јој је чиста филдиша, б'јеле руке — крила лабуда.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
нема јој другога имена. Све што подносите и трпите, накнађује вам се поносом што вам кроз очи сијева. Браните своје огњиште; светите и мртве и живе што их је варварство угњечило.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
оно је чудовита гора, што преко дан сијева а по ноћи гори, и когођ к њој пође да види што је, остане у они трем мутав и на оно мјесто удуречен.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Оно је чудовита гора што прекодан сијева а по ноћи гори, и ко гођ к њој пође да види што је, остане у они трем мутав и на оно мјесто удуречен.
Ћипико, Иво - Приповетке
Док је уљегла на врата, осјети као и увијек ружни задах тјескобе, но пред очима још јој сијева топло сунце. Па слатки осјећаји, донесени с поља, кроз тијесне улице, поступице се стишавају, док се не слегоше и
пада на слику светога Антона, а мисли никако да јој се среде: све јој и нехотице бјеже на шкољ, и пред очима чисто јој сијева она бистра и јака свјетлост непрегледне пучине.
морнар пошао, а она још гледа за њим и с мјеста се не миче, љути се и пријети јој; у срџби оно разроко десно око чисто сијева, и он виче на вас глас: — Ја сам ти сам сада господар... Доста сам ради тебе трпио!
А сијева са свих страна; чамац очиглеце не може да ухвати краја. — Ено му је растргла једро! — повика на вас глас млади рибар,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Дакле, још живи! ПЕРЈАНИК: Жнаш, господару, ђе су најгушћи облаци онђе и муња сијева — тако донекле виђасмо капетана у небројној чести нашијех крволоках, ђе оштрим палошем по грудима потучене измети
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад се окрене шкрипне оружље, а ћурчина се око њег' засалампија. У'ватио га некакав мерак, па ода и сијева очима. Партенија нешто облијеће око њег' а он га мрко погледа и вели: „3нам! Доста! Буди мене миран!
Али ми је врло тешко што ми газде кажу да нијесам Срб. Ја нијесам Срб! (Устаје са столице, и живо сијева и стријеља очима суца.
Ћипико, Иво - Пауци
Ду'ну оштар западњак. Тамни облак надвио се над околишем. Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми. Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук