Костић, Лаза - ПЕСМЕ
На Ловћен-капи замагли се храм, облачак над њим, црни један прам, сијевну муња по том прамену, кâ да су слова у том пламену, лијепо читам што ми пише плам: „Док на ту земљу ови стоји
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У кући Мачак поспано зијевну и лампа дахом посљедњим сијевну, па нагло згасну. Завлада мир... А ноћник онај који се крио Мудријаш лисац главом је био.
Ћипико, Иво - Приповетке
Али оно, пошто други пут загрми и сијевну, заплаче; за њим заведоше се остала дјеце. Мајка их мири, али и њој сузе навиру на очи, и, погледавши у свога ћудљвога
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Ама, ко то вечерас непрестано надовезује и бронда у мраку?! — разгоропади се Симеун, скочи помамно са стоца и живо сијевну очима.
Ћипико, Иво - Пауци
Освојила га лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању... А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава. Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.
Уто поче да сипа блага кишица. Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи. Ду'ну оштар западњак. Тамни облак надвио се над околишем. Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.
„Света Маријо, моли за нас!” чули се гласови све то скрушеније. Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.