Употреба речи сиједу у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Већ почиње да свиће први дан духова. Сио поп на клупицу у авлију, турио сиједу главу у руке, па се не миче. Онда му уједанпут сину нешто кроз главу.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

А мјесец се на то само смјешка, облијева сребром чича-Тришину сиједу косу и крчмареву ћелу, огледа се у води, у очима мачка Тоше, који се пење уз врбу, и у зјеницама Шарова, који почесто

Милићевић, Вук - Беспуће

на мјестима провидјело дрво, гутао и давио се у ријечима, прескачући их и скраћивајући, и сипао их у дугу, неуредну сиједу браду, пожуривајући спровод да што прије сврши тај обични и механични посао.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

и сав ситни зврљевски нараштај брзо ће оматорити, а старији у гробове лећи! Па се Бакоњи ражали видећи мају сиједу, погурену, крезубу, и он дубоко уздахну... — Дакленка, кад велиш да му се најавим? — пита отац.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— — ВУЈО: Знаш, матор је човјек дијете — избиј зубе, лези у бешику — до јучер се играх јунаках, а данас, под сиједу косу, играм се пасах. БОШКО: Што не вукова, Вујо?

БОГДАН: Па везују л’ те за синџир, Вујо? Ту је доброме синџар одлика. ВУЈО: Е, ’ваки пас за сиједу се косу везује, — а ријеч му је огрљак... БОШКО: Ма збиља, Вујо?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности