Употреба речи сијелу у књижевним делима


Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Ласно је што није осмочена, ма није ни слана 15 Питали Дрињанци на сијелу кнеза: — Ма, вала да је господару богу, што ови цареви и краљеви иду и пију?

— Вала, кад тебе, Милане, није брига, није ни мене! 2 ЧУДО БЕЗ ЧУДА (Упитало је друштво на сијелу једнога весељака): — Ти си данас био у чаршији, причај нам шта је новога!

3 НАЗОВИ ЈУНАШТВО (На једном зимском сијелу састала се момчад из неколико села, па један ће рећи): — Дај који од нас да што прича; ако нећете ви, ано ћу ја.

4 ДВИЈЕ МЕГДАНЏИЈЕ — Јеси ли ти из Дрине? — упита момак момка на сијелу. — Јесам, а што ме питаш? — Хоћах те питат’ је ли вам још жив кнез што га је мој дјед посјекао на мегдану?

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са парокије. Тако су се слуге разговарале на сијелу. Као што се види нијесу имале што завидјети Шкељу.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Ама кажи ми, цркве ти, е смо се ту неки дан између нас на сијелу имали за длаку побити, сваки на своју казујући како ко мисли.

Што је заповијед — заповијед је, мора се послушати. СВОЈСТВА ЛИЈЕПЕ ЂЕВОЈКЕ Некакав човјек причао покрај ватре на сијелу да је нашао у књигама како је ђевојке свака подијељена на два дијела; а то од паса низ до у стидно, а од паса навише у

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности