Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Кад помамни оркан душе И помрачи дан — У бокору рујних ружа Он почива сан. А кад сунце с нова сијне, Замирише свет, Он спокојно опет лети Са цвета на цвет.
Росно тамо цвета цвеће, Не одлази премалеће. Тамо, где се ласта спрема, Нема зиме, мраза нема. Ал' кад лето сијне само, Доћи ћемо и ми амо, ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК Не дижу се више са шарених поља Лагани лепири и свилена стада; Све обави
Кад је студен ветар такне, Стресајући снежни прâ, Она тужно зашумори, Повија се тихо сва. А кад сијне премалеће И отопи хладни снег, Кад украси росним цвећем Равно поље, травни брег, Моја ружа биће љупка, Јер ће доћи
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
и ведром погледу вешту оку није се могла измаћи по нека муња, која безузрочно, само за један миг, за један тренут сијне и нестане је у оном топлом и милом погледу.