Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Питам се шта значи реч Сињајевина. Неко би могао казати сиња Евина: сиња Евина зеница или коса! А да овом имену на почетку можда не стоји и не сија Синај?
Питам се шта значи реч Сињајевина. Неко би могао казати сиња Евина: сиња Евина зеница или коса! А да овом имену на почетку можда не стоји и не сија Синај?
Да се овим именом не изражава нека сиња суштина, сињавина? Шта ја видим кад чујем Сињајевина? Сиње море или сиње иње? Нешто посуто пепелом? Или поленом?
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
и владике сете сеница, са сунца изгнаних веселих просјакиња што огрнуте само шалом измаглица у јануарска јутра сиња дрхте испред паперте. Да птице небеске не падну у забораве.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Турци, ближе јалакање, А све чешће пушке попуцују, Узбуни се село испод куле, А зајеча са танане куле, Са ње кука сиња кукавица Та старица Фатимина мајка, Она гледа јадна за хајдуцим', Ох ено их — али сад их неста, У тами се веће
Што ће чинит Косана девојка? Пре венчања, па већ удовица, Убиће се, сиња кукавица! Оде Гојко, оде сва дивота, Нема за њу на свету живота!
чили, Чини му се е му коњиц мили; Не би Србу доста брзо било, Да га носи соколово крило, Ил' баш с неба она муња сиња... Та пуста је воља у Србиња.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У свести ми сјаји трина, гора сиња и самштина, са црвеном укосницом, полуплава и са птицом. Ништећи се собом самим, мислим зрачим - а ја тамим.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Кукавице сиња, што си ми таква !?... Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Као да су га гује пиле. Кољу се као жути мрави. Крадљив као врана. Кротак као јагње. Кука као (сиња) кукавица. Лаје као пас на звезде. Љуља се као вук из гвожђа. Љут као рис. Млати језиком као плиска репом.
“ МОЈАНКА (Долина између Думна и Сиња) Приповиједа се да су негда хајдуци ондје дочекали и побили сватове, те остала само дјевојка Анка, и мати жалећи је
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ко ову књигу не види, слепији је од слепо рођена; ко њејзин глас не чује, глувљи је од сиња камена, јербо „небеса поведају славу божју и тво-рење руку његови[х] возвештава земља.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А она матора, Вујова, оно је ђаво!... Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ... А Јово пропаде! ... Море, добро је њему. Издржаће неколико година, па кући...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Звезда звезду гаси Дахом бола сиња, Ал’ у неком куту, У самртном ропцу Сунце јоште тиња, Тиња да прижути Тог призора блед.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И у какву кућу, несрећница, дођох! (Кукавице сиња! Ти се нађе једна Да те узме онај кој' те није вредан!) Код мога мираза и толиког блага, Узех рђу на врат и великог
15. јунија 1817. Лукијан Мушицки ГРИГОРИЈУ ГЕРШИЋУ Друже! ја сам ти већ на среди сиња Мора. Бурја ми чун колеба страшно. Ја т' не остављам весла; Одгони таласе дух.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Исаија узја коња и побјеже капетану на Кадину Воду. — И стари су ти бјежали, кукавицо сиња! — викну, ја и испали' штуц за, њим, онда нареди' момцима да сазову људе, па шједо' с Партенијом пити.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И у раскоши јужнога растиња Кô ведре цуре Палестине, они Пили су пожар и небеса сиња, Секиром рили земљу што се рони, А тужном песмом плели венац снова.
И пију жудно дах мора сиња И, осенчени пламеном славе, С косама пуним сна и иња Кланце и мора здраве! И нагле, сижу и ветре грле И кличу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
до краја овог рата ОНИ су имали низ сукоба са Турцима: код Книна, Гламоча, Сиња, Ливна, Дувна (где је, 1687, погинуо Стојан Јанковић) и на другим местима.
“ Кад то зачу љуба Анђелија, она сједе брижна, невесела, сама мисли, а сама говори: „Што ће ова сиња кукавица! Да отрујем мојега ђевера, од бога је велика гријота, а од људи покор и срамота; рећи ће ми мало и
51 ЖЕНИДБА МАКСИМА ЦРНОЈЕВИЋА Подиже се Црнојевић Иво, те отиде преко мора сиња, и понесе три товара блага да он проси лијепу ђевојку за Максима, за сина својега, милу шћерцу дужда од Млетака.
свој краљевини; твога јада ниђе није било: да подигнеш земљу у сватове, а далеко кости занијети браћи нашој преко мора сиња, преко мора четр’ест конака, ђе нам тамо своје вјере нема, нит’ имамо красна пријатеља, но је нама, белћи, земља
нам тамо своје вјере нема, нит’ имамо красна пријатеља, но је нама, белћи, земља жедна, па кад виде преко мора сиња, када виде све српске јунаке, ја се бојим кавге међу браћом, може јада бити на весељу.
Па закажи, мој мили сестрићу, нек чауши у то поље викну, нека крену из поља сватове, ево ћемо преко мора сиња“. Послуша га Јован капетане, те привикну на граду тобџије, и призива стара Недијељка: напунише тридесет
ви, браћо, све војводе младе, ја бих стио проговорит ријеч, кад бисте ме, браћо, послушали: ми хоћемо преко мора сиња, преко мора четр’ест конака, а водимо мила сина мога, сина мога хитра ђувеглију, ал’ су њега красте нагрдиле, и сина
синовицу, синовицу, њему особницу, меште кћери и меште синова, пак се старцу саде ражалило, ел је спрема преко мора сиња.
паке до запада, а по ћуди не нађе ђевојке; но ти хоћу једно чудо казат: ено за те лепоте ђевојке у Загорју, украј мора сиња, у онога Вида Маричића; чудо људи за ђевојку кажу: танка струка, а висока стаса, коса јој је кита ибришима, очи су јој
Глас допаде у село Заљути, милу бабу Перовић-Батрића. Тад закука сиња кукавица усред зиме, кад јој рока није, у Заљути, селу маленоме; то не била сиња кукавица, већ то био Вучићевић
Тад закука сиња кукавица усред зиме, кад јој рока није, у Заљути, селу маленоме; то не била сиња кукавица, већ то био Вучићевић Перо, мио бабо Перовић-Батрића: „Авај мене до бога милога, ђе ми Батрић брата не