Употреба речи сињи у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— На мојој души, као сињи камен, лежи терет прошлости, а садашњост немилостивом руком срце ми цепа. — Уздај се, душо, у будућност!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

РУГАЛИЦА О ВИНУ Ако су господи Грцима и Латинима спремали гозбе с оваквим винима, краљеви наши, кукавци нам сињи, доста су их и поштовали Латини! Је ли ово из мочвари захваћено? Слично киши! Да га пије, повратило би и море!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

подобно ће бити Да душману бритку сабљу сити, Неће бити соколова ока, Нити плећа кô стена широка, Нити груди као сињи камен, Кад удариш да истераш пламен, — Место раста, место оморике Буће само трске и шибљике, Ох невољо, ао вељи

Јоште Стојан не склапа очију, Чудне мисли по глави му с' вију, Растанак му на срдашце пао, Па кâ сињи камен притискао, Своје љубе јаднице се сећа, Тад, ох тада сва га мину срећа, Та кад оно прискочила млада, Сва ван

младо није слепо, Но везана ми стоји лака мисô; Тебика стиже ока врли пламен, А прекована мисô је о камен, О камен сињи тужна, бедна, гладна, А рана јој је земљичица ладна, О, земља ладна нема никва сока Да мисли да живота ведра смока.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

А Стипе сав блажен раскрави се, па ће, као да му је сињи терет пао с душе: — Е у какви нас страх утира, пасја вира, својом устром и својим шкарама!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Није девет него осам. У сну ли сам или што сам? Није лудња — Реч је ово. Звезде једе Купиново. Труле сињи сни изнутра. Са мене се свлаче јутра. Као Ново свето слово расцвета се Купиново.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

беше и све тако на кафанском нивоу ругамо се врлини иако се злочин на царини плаћа поштени су постали кукавци сињи а славни су дрзници и за рај путују тврдице и прзнице заводе ред на измаку овог дана у коме су све мачке црне и

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. — Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац.

— рече зачуђени Крсман. Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. — А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Мирише као душа ђевојачка. Млад као капља росе. Модар као чивит. Мутна вода као орање. Мýчи као (сињи) камен. Накићен као сеоска млада. Налик кô јаје на јаје. Намиче као мати с јединчетом.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

“ Аја бих се смејао, али опет ти лепо кажем: „Да си ти жив, одавно смо ми поорали.“ — Остави ме! Иди! — Еј, кукавац сињи, опет сам те наљутио. А хтео сам да ми сад нешто обећаш. Ако ми не даш, убићу се.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

“ »Невен« 1882. УДЕЛА СИРОМАШНЕ УДОВИЦЕ (Уз слику) У храму је стајô ковчег — Кô да моли камен сињи: „Уделите, ко шта може, Уделите сиротињи!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Срб Србина довикује, к обрани позива, Диже гласе до небеса и Бога призива; Руса виче и нариче, сињи пуца камен, Али Москве више нема, сву прогута пламен. Помоћи није, Жалост, ах, пије Сербија.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Мудрост не зна — промисао ћути... Једно видиш оком срца свога, На темену бедне садашњости, Сињи терет ропства и прогонства. Видиш Босну!... Пак и опет...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

1908. О БОРЕ СТАРИ... О боре стари, мучениче сињи, Громом су твоје прси раскрхане И нова рана све те више кињи.

Ломи се ваздух, и хуји, и јечи, Океан сињи валом облак хвата. На трошном броду задњи морнар клечи, И тешку судбу он види и схвата. И моли Оца...

Та гомила света досадом ме кињи, И другови сами терет су ми сињи; — А та је сва мени стога дошла чама Што се моја драга сад зове ''мадама''. 29 И док сам ја дуго дангубио, сањô.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

земљице црне, — полу стере, полом се покрива; нокти су му — орати би могô; убила га мемла од камена, поцрнио као камен сињи. Вели царе Краљевићу Марку: „Јеси л’ ђегођ у животу, Марко?“ „Јесам, царе, али у рђаву.

јело; велики дрвени суд синџилат — потврда синџилатити — потврдити синџир — ланац синџир-гвожђе — гвоздени ланац сињи — суркаст, плав, модрикаст сиротица — сироче: Заплакало девет сиротица ситан ферман — наредба написана ситним

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности