Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. — Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. — Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!... И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа.
Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. — О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ти бјегаше, вишњега бога мољаше: „Допуст, мени, мој боже, тиху росу у равнини, мој видовни боже, тиху росу у равнини, сињу маглу у планини, докле бисмо ми јунаци наше главе сахранили, невољни јунаци“.
је бога молио, тој му се је и умолио: бог му бјеше допустио тиху росу у равнини, невољну јунаку, тиху росу у равнини, сињу маглу у планини, на здравље ти дојездише низ Косово, равно поље, Угрини банови.