Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Широк је фронт ратног артиљеријског пука, и крила су се губила у помрчини. А луди, сићушни, малени, промицали су са фењерима.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Напослетку, остатке највећих морских горостаса, као што су кит и ајкула, поједу сићушни организми планктона, тако да се цела историја своди на један такав вечити циклус.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Свако такво зрнце можеш раздробити у ситан прашак. И тај прашак, колико год да ти његови делићи изгледају сићушни, можеш раздвојити у још ситније делиће. Ево погледај!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
с понорима свога бола и с буктињама својих радости, и наше „бескрајно велико“ , „безгранично” — привиђали су ми се као сићушни атом твари у нокту малог прста неког огромног звијера; који, са себи сличним бићима, у неком вишем, своме свијету, са
Јер има нешто трагично, нешто веледушно у томе: бити сам крив својој невољи; нешто што откупљује. Нешто шта сићушни духови никад неће разумјети. Човјек је често своја жртва. А ко то није, њему су често жртве други.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Узмите, на пример, наше Сунце. Сићушни кванти енергије из безбројних атомских топова избацују се на хазардан начин, очигледно без неког одређеног циља.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Сасвим. А човек је разумом својим потчинио сав остали сићушни свет. Ти исти људи, разумом својим убијају се међу собом још од Рамзеса, па преко Ханибала и Наполеона, до данашњих
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јелена Напрезала сам вид не бих ли одавде, са Куле, видела што се збива доле у манастиру. Људи су изгледали сувише сићушни, њихове црне ризе биле су сличне, и узалуд сам покушавала да међу њима препознам Доротеја.
И они најнеумеренији хвалитељи беху умукли по овом мразу, јер је било сувише блештаво и видно. Човек је просто био сићушни мрав у овом непрегледном белом простору, само мала, ружна и немоћна трунчица.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Све, што год осети живот, на свет се радосно јави: Из мрачних јазбина вуци, из земље сићушни мрави. Двадесет пријатних дана дуваху ветрови.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Но чујте шта још нешто у овим књигама пише: „Са свог обитавалишта, завитланог вековним вихором, открио је човек, тај сићушни створ, законе које слуша цела васиона, упознао је кретање звезда и њихову судбину.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И када те зажелех малочас иза затворених врата. Крв, крв, Сунце, дубоке сенке. Експлозије, јутра, дрхтања. Сунце Ти, сићушни створе, како се усуђујеш! Дрво те је моје одњихало на својим гранама. Сунце Ја сам ватра, ватра, огањ!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
него су лествице биле донете, двојица највештијих младића успуза се уз зид на коме је, као да је са неба пао, блистао сићушни цвет зевалице, пркосећи свим царским наредбама. Узалуд су трагали за Царицом.