Употреба речи сићушно у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

је залазило тог дана у Карпатима, у ведром небу, пробудило је, и у том путнику, слутњу да је на свету сићушан, као сићушно зрно песка у тој бескрајној румени.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Осећам се огроман, јер сам средиште свога посматрања и своје мисли, а све то друго, иако живот као и ја, остаје сићушно око мене до у бескрај.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Године 1897. два италијанска природњака, Граси и Каландручио, нашли су у Месинском Мореузу, и то у изобиљу, једно сићушно живо створење, пљоснато, дугачко 75 милиметара и по облику слично листу врбе.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

„Твоје сићушно, твоје јадно „дело“ Учинише то зар? Реци, „радниче“!... Под Непојамним што се свуда свело, Чему твој живот? Циљ му?...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности