Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
но весео плетење пјесана, Славан богу, славан царом, а без жуља длана; Љубак сваком, а најпаче младом и јунаком, Мени сказан самоуке Музе прста знаком: С овом ћу ја, јер јој жетве у Сербији зјело, Тисјашчу крат обновити свакојако пјело; Љубов