Црњански, Милош - Сеобе 2
Лице јој је било скамењено од једа. Супружници се ипак пољубише, пред слушкињама – реда ради. Трифун, као у ветар, рече још неколико речи, жени.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Заче с' душа отимати, Заче силе прикупљати. Још је тело скамењено, Још му око укочено, Још он главу, још обара, Ма већ тио проговара: „Она мртва, да, мртва је, Да је уби, истина
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Онда поче да пада лишће са грана сиво и гњило ил скамењено па звони и слаже се у сметове слова и у крике породиље па се на мразу све спаја у слике јер плода више нема у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пушке запрашташе. Нетремице сам гледао у осматрача на митраљезу. Али његово лице је било као скамењено, док му се на доњој усни пушио прилепљени пикавац.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И док је тако све уоколо „скамењено, мрачно и немо”, једино „отуда, са реке, а баш над оним понором, допире шум и то као од крила. Као треперење голуба.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Рапава, накострешена пољана или, још боље, ветром ишибано па скамењено море, испрскано мрљама најцрњег кинеског туша. Оне партије на које падају сунчани зраци као да су запаљене, а оне које
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
У дубини Гаја зачу се пуцање грана и нејасан разговор. Сви поскакаше на ноге. — Ето војске! — викну Потрк. Сви су скамењено зурили у правцу одакле се чуо жамор, али им се лица одједном разведрише. — Па то су наши, наши!