Црњански, Милош - Сеобе 2
Фелдмаршал‑лајтнант барун фон Енгелсхофен, који је био сербска мајка, звао је то: умекшати! Мüрбе мацхен! А Гарсули, скарадно: Под јајца греифен! Трифун је, тих дана, био постао, у лицу, као десет година старији.
А говорио је скарадно. Већ на првом преноћишту, у Грану, натерао је Исаковича да се коцкају и узео је неколико талера Павлу, па се при том
Кад би јој муж рекао нешто грубо и скарадно, она би упрла поглед у свог сапутника, као да тражи заштите. Неки чудан осмех, који није био онако ведар, као у
Гарсули је на целом том путу викао, а по свом обичају, скарадно. Крајина им је сад затворена, каже, нити онамо, нити овамо, више не могу.
Опет јој је предочавао, колика ће бити срамота, ако се о њеној посети код њега сазна. Колико је то скарадно да једна млада госпожица залази у трактир, у посету, код једног удовца.