Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Гриф си крила раскриљава, гласом својим восклицава: О златоје пролеће! Козе скачут по брдини, играју се весело; овци пасут по долини са јагањци ту смјело.
ја в вечер и сон мене краде, Буве ми се по кожи, и старе и младе, Шетају и готове себи част из крове, Бувци притко скачут и бушице лове, Мене часто задиркујут, мира ми не дају, На мисли ми наводе љепотицу своју, Кад мње нечто силно под
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Гриф се крила раскриљава, гласом својим восклицава. О златоје пролеће! Козе скачут по брдини, играју се весело; овци пасут по долини са јагањци ту смјело.