Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве. Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.
Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле. Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор. Капетана ћете лако познати.
Међ њима је газда Милун, један богаташ из села Н.; с њим је поп Рашко, Видак, писар општине н-ске, и још њих пет-шест. Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и онај Срејин момак зађе купити бакшиш.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
слуге његовог величанства народа, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
На босим ногама блистале су му и позвецкивале поникловане официр ске мамузе. Придошлица се радознало заблену у замотуљак на столу, затим у командира, па опет у дијете и онда се збуњено
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
” На полеђини превијеног акта стоји: „Министарство просвете, П. Н. 5860. 1. ИИ 891. Директор Гимназије .....ске моли да се тамошњој гимназији изда плата за три месеца.” Испод тога другим рукописом реферат: „Стил неправилан.
У прилогу ./. шаље се Савету акт директора ....ске гимназије да у њему проучи граматичке облике, синтактичке и стилистичке особине, па да га са својим мишљењем врати што
ИИИ исте године СБр. 2, част ми је умолити Вас да проучите акт директора ....ске гимназије у погледу граматичком, синтактичком и стилистичком, па да о томе у што краћем року поднесете Савету исцрпан
Реферат овако почиње: „Главном просветном савету: Размотрили смо и проучили акт директора ....ске гимназије и имамо част поднети Савету следеће своје мишљење: Све у природи подложно је закону поступног развијања и
Према свему овоме — веле — мишљења смо да се овај акт врати директору ....ске гимназије да га према нашим примедбама свесно исправи, а потом се може по истом акту радити дале шта треба.
Ћипико, Иво - Пауци
Редовито, пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке било идеалне филозоф ске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо