Црњански, Милош - Лирика Итаке
На прослави Доситеја, у Чакову, први и последњи пут, срео сам и Скерлића, кога је свет тада јако поштовао, Био сам са њим у истом возу, у истом купеу. Био је у свечаном, црном оделу.
Нико нас књижевнике није узимао озбиљно. Сасвим је друго било, пре рата, доба Скерлића, који је, тобоже, тако исто био социјалиста.
Те се неће решити брзо. Положај, дух, наше поезије, после рата и, не могу а да не напишем, после Скерлића, сасвим је нов и измењен. Пале су идеје, форме и, хвала богу, и канони!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Наши тумачи књижевности, наиме, стари и новији, а редом од Скерлића, Бранка Лазаревића, Исидоре Секулић, Милана Богдановића, све до Радомира Константиновића, готово да и не налазе друге
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
208 Са данашњег временског одстојања ми можемо јасније од Скерлића видети да у српском роману ХХ века „скретање ка унутра” заиста почиње од Нечисте крви, чија је прва верзија
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Штавише, управо је превласт лирике учинила да се код прозних писаца појави заједничка особина која је још Ј. Скерлића навела да их назове "лирским реалистима". Највише су, међутим, дошла до изражаја стилска обележја импресионизма.