Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ту беше једна ливада врљикама ограђена. Мој кожарски трговац додаде ми улар од коња, скиде неколико врљика доле, и тако смо превели коња у ливаду.
„Тај што служи летурђију“, рече Живко, „то је архимандрит...“ Кад се свршила служба, архимандрит скиде са себе одежду и петрахиљ, а на црној мантији заблистао се златан крст, и, прекрстив се смирено пред светим олтаром,
“ Сиромах Живко уздахну, те мало му је што и претекло у кеси, али шта је знао чинити: извади и тих пет дуката, скиде капу, пољуби калуђера у руку, а затим одосмо кући да сутра опет дођемо.
прође, ама као да си руком однео... Кад се школа пустила, учитељ скиде наочари, натаче качкету на главу, оно мало косе заглади по слепим очима, па онда оде са својим учеником право њиховој
О, како је слатко пријатељство, кад све изгубимо! Учитељ скиде качкету, па се посади до болесника. Хтеде се с њиме руковати, али болесник није могао руке подићи.
Шта тамо раде, бог ће их знати!... Ал’, вере ми, учо, нису чисти послови... И јуче ми је баш доходио, скиде капу, пољуби ме у руку; ја мислим богзна шта ће... Кад тамо, шта је?...
Ножић беше зарђао, па му скоро и не личаше да стоји уза ону сјајну пушку на којој се све сијало. Стари Сремац скиде с дувара нож и као неку драгоценост положи га пажљиво на астал... — Милисаве, шта си ти наумио са мојом Јелицом?
Дође тако, стаде међу људе, скиде капу и поче тужним гласом говорити: — Браћо, ето, ја остадох кô нико мој, без куће и кућишта; немам крова где ћу
Уча му помагаше да је наново дигне на леђа, и тако одоше... Кад су били код школе, скиде стари Сремац кромпир с леђа, одреши уже и мету га, пажљиво у котур савијајући, у недра; после се окрете учитељу, па му
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ми смо мислили онде да ручамо па одма даље да идемо, зато одма ручак и наручимо. Кад уђемо у собу, али Петар Бијуклић скиде капу пак се са мном у образ пољуби: „Како сте, оче прото, како је Црни Ђорђе и Јаков и сва наша браћа?
Но Миленко нареди све дењак до дењка и начини бусију, а веће и војска поче придолазити. Онда Миленко скиде влашку кабаницу и капу, па рече Турцима: „Ено мене, Миленка, дођо: но ко сте ви и куда ћете?
Отац ми је начинио сребрн прстенић и потписао моје име, да се ја боље учим, а овај ти скиде и онај прстенић, пак себи у џеп, па повика: „Бежи, бежи натраг; ако те опази арамбаша, посећи ће те!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ухватио ћурана, и, псујући као кочијаш, скиде му рогу, па се размлата оном капутином и растера ћурке, те се тако смири та галама.
Рака само сркне од муке а светлаци му сену пред очима; али трпи, шта ће. Кад му скиде рогу с врата, рече: — Болан, газда-Рако, није већа ни у мог сивоње — добро си је могао носити!
Среја се попе горе на доксат, скиде гуњац и метну под главу, па леже и он да спава. Дуго није могао заспати, једнако му се врзло по глави шта ће сутра
Утом Среја некако одгурну Милуна, зграби бубањ, па њему на главу и беж на вратнице. Докле Милун скиде бубањ, који му се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још запете коже, дотле
Поп је Вујица стигао у свој виноград. Поче већ по која градљика пролетати. Поп Вујица стаде насред винограда, скиде читу и метну је на један чокот, одмота петрахиљ и натаче на врат, отвори требник и стаде читати молитву...
Озго са чардака светли се она зубља луча, те обасјава чак ту до коња. Види се Стамена како намешта постељу. Вуја скиде полако теркију с ђогата, па се склони мало на страну у мрак...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Да си највећа сила, мени ниси ништа!.... Ја ћу те срушити... смождити!... И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.
Прекорачи праг и назва Бога. — Коме треба молитва? — упита он. — Ево, у соби... дете... Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву...
Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. Алекса се маши кесе и извади златан дукат: — Оче, да ти платим. И пружи дукат попу.
Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу. Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. Лазар скиде капу и приђе им руци. — Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро?
Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном месту... Ногић наже чутуром, устаде и скиде шару. — Ја идем. — И ја ћу с тобом!... — рече Станко. — Немој ти! — Али ј не могу данас преседети овде!...
И што је мени на бога тешко? Та, он је мени дао што никоме није!... Хвала ти, Господе!... И он скиде капу и прекрсти се. — Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... — Отера ме!...
— Ја, драги ага. Светлост од жишка паде му на лице... — А... ти си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. — Ја. Дођох да ти јавим. — Шта? — Ту су. — Ко?... — Хајдуци. — Где?...
Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. Сви поскидаше капе. Иван се прекрсти и целива крст.
Припремио је све што треба. Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: — Полази! Станку као да неко скиде терет с душе... Хајдуци већ беху на ногама. — Пази! Опрезно само!... Илија!
Онда отури главу Турчинову. Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... Па диже главу и скиде капу. — Господе!... Хвала ти на овом лепом дару!... Али, Господе, дај ми да докусурим моју освету!...
Али сутра, прекосутра, до мога издисаја — он је мој!... Збогом!... Па скиде капу и приђе Срећковој руци. — Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја
И као да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: — Господе, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. Ајаох! Страшне слике! Уђосмо у једну малу собу. Била су само два кревета.
Хајде да вечерамо! Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: — Хајде! Дођосмо. Мама се обесели и устумара.
Врата се отворише и мој отац уђе. Обрте се једном два по соби, па онда, не палећи свеће, скиде се и леже. Дуго сам још слушао како се преврће по кревету, па после сам заспао.
Али ми ниједно ни ухом да макнусмо! Онда он пође поребарке на прстима чивилуку, а не скида ока с нас; скиде пажљиво онај сребрњак, тури га под џубе, натуче вес на очи, па брзо и целом ногом ступајући изиђе напоље.
— рече Маринко магазаџија, и пружи му неколико дуката. Војник, с муком придржавајући штаку, скиде капу и подметну је магазаџији да тури у њу новце. — Хвала, браћо! Држи, тата!
Ђеда, кад Арсен уђе код њега, сеђаше сам у соби. Како ништа друго не може радити — он коми грах. Арсен скиде капу и приђе руци. Ђеда се нешто намрштио. Не диже главе, не даде му руке, само сухопарно промрмља: — Жи' био!
— Добро, идем!... Збогом, срце моје, ако умрем... Петрија јој метну руку на уста. Анока скиде руку и сави је себи око врата: — Ако умрем, немој ме по злу помињати! А сад иди, молим те!
Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе поново ракију. Прву чашу даде куму Нинку. Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци нехотице сви поустајаше и поскидаше капе.
Поп поцрвење кад чу ријеч имање, а кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу с чибука: — Зар ти, — вели — дроњо, зовеш моју кућу туђом, и зар ће се ово дијете потуцати у мојој кући?
— ту учитељ скиде капу и поклони се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава! — Шта то? — рече Мојсило Прокић.
И то је њено! — Божје, па њено! — Е, сад ми је — вели — лакше умријети. Спаде ми неки терет са срца. Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину. Пред ноћ, истина, паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа.
— Добро јутро, куме, и благослови! — рече кум Нинко кад угледа попа. И кочијаш се исправи у колима и скиде капу. Поп га отпоздрави: — Добро си поранио, куме! — Шта ћу? — рече кум Нинко.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран, нешто мањи од вашарског ринглшпила, и један упакован кревет који се види да је
— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир и пољуби г. попу у руку. — Па, како је? Како? Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира.
У одаји где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде. Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу, запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина: Оправ’ се оправ’, брате Шандоре!
ј. зубних болести лечник«. — Дакле, то је она! Јула! Како је лепа, — прошапута путник у себи, па скиде шешир, махну њиме младој жени и поздрави је. А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски. Познала га је.
Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и једва скиде Раду с кола. — »Благо њему!
И поглед тај, не могаше више да издржи сетом обузети путник него се рукова, скиде шешир, и рече: Збогом! и кочијаш потера коње.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Два дана иза тога, пред вече двадесет петога јула, Јуришић је журно Дојурио кући. Чим је бануо у собу, он скиде и скоро весело баци иза врата свој меки, пун знојаве масти шешир широког обода.
догледе онамо на вис, по коме су, хитри као веверице, претрчавали високи и танки горштаци Тада командант одреда скиде доглед с очију па погледа испитивачки по официрима, којима је. био окружен.
Он је загледа такође и у њој познаде жену Христићеву па се комично уозбиљи, лупи ногу о ногу и дубоко скиде свој отрцани шешир.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Извукла је велики, бакрени суд, испод постеље и скиде кошуљу, да се пере. Кад је видела да ће јој муж понова да заспи, она поче да га удара, јастуком, и да се кикоће.
Цело друштво, из кола, смејући се, закука. Исакович скочи и потрча да шешир спасава, али кад га скиде, са ватре, трикорн је већ имао рупицу, као да га је пробио метак, из пиштоља.
Он је, и зими и лети, у кући спавао, го. Иза постеље, под свиленом црвеном завесом, нашао је лавоир. Скиде чизме, лежећи на патосу, па се, по свом хусарском обичају, дуго прао и пиркао. Затим леже на постељу: Као онесвеснуо.
Кад је Волков устао, Исакович виде да је крупан, млад, са косом смеђом као слама – кад скиде перику. Имао је благо зелене очи и лице насмејано, а прилазећи, учтиво, официру, рече: „Хорошо! Хорошо!
У магновењу угледа и пламен из пиштоља. Осети, као неки бич, ветар, који му скиде трикорн с главе. Трикорн му паде у траву, а он, на темену осети још, као удар бича.
Био се помамио. Кобилу су коњушари били, међутим, склонили у страну. Сва је дрхтала. Исакович, прилазећи животињи, скиде свој трикорн, и официрски реденгот, а кад је пришао, поче, својеручно, да је вода.
Теодосије - ЖИТИЈА
И са велике цркве скиде камене плоче и њу покри оловом, као што се види и до данас. Свршивши све ово у унутрашњости манастира Ватопеда, рече:
Црњански, Милош - Сеобе 1
Душе нема... као што ни Бога нема... живимо узалуд... прах... смерт... праздне речи. Тада бискуп скиде са њега своје хладне очи и најежен погледа у ноћ. Поноћ је била одавно прошла. „А кад се погледа овако у ноћ?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
За то време младић је отресао снег са скија и уредно их везао са штаповима. Затим скиде заштитне наочари и стресе снежну прашину са косе као млад пас. —Какав ваздух! — уздахну Поп палећи цигарету.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Он је дуго посматрао Црногорце, па наелак уста и пође њима. Сви Црногорци поустајаше, кад Приморац скиде капу и назва бога. Он пољуби кнеза у груди, а кнез њега у чело. Са осталима се поздрави. — Познаде ме, кнеже Драго?!
Похитајмо, вјере ви, прије другије! Ђецо, хо’те за мном! Он, пристав и дјечак, сви гологлави изидоше. Јанко скиде фес и капут, остаде у бијелу мундиру, плавим хлачама и чизмама. Милица запали зубљу и диже је високо.
Најстарији отац Раков, Мргуд Шутов, с њекаквом великом златном медаљом на грудњаку, скиде капу, што и сви учинише, те започе: — Синовче, крило наше, ево нас свијех твојих брата да те овако за њешто молимо!
Ми смо умолници! — Ако је тако, ево ћу и ја вас слушати гологлав! — рече он и скиде калпак. Мргуд настави: — Ти лијепо знаш, синовче, да је твоја радост и наша радост, да је твоја жалост и наша, да,
Али старац навуче мантију и скиде капу, те му се просуше по плећима дугачке бијеле власи. Тада поче метанисати пред иконостасом.
И рече: — Е ово јест чудо!... Муштулук, Јанко! Одмах муштулук! И скиде струку с њега. — Шта је? Зашто? — пита попадија, а Јанко забезекнут, гледаше их. — Дошло му благо из дома! Благо!
— Писали су ти твоји, и послали су ти силан новац! Ено све у Сава Маркова! Јанко скиде капу, пријеђе руком преко чела и једва изговори: — Но, хвала богу!... Хвала милостивом богу!... Хвала ти, попе Марко!
сјеђаху поред мртваца на путу, слушајући потанко причање Марка Јокашева, а кад се вратише Рако и Стево, онда кнез скиде капу, залелека први и заче поворку носећи пушку наопако.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ: Већ зато ћемо се потрудити. ПРОВОДАЏИЈА: Е, сад, збогом! (С младожењом одлази.) ОТАЦ: Но, фала богу, скиде ми се брига с врата! МАТИ: Види се бити добар момак. ОТАЦ: Како је, тако је, само нек иде беда из куће.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Кад угледа на врх јеле зеца, Марко скиде пушку кремењачу да устрели зеца, птицу ловну. Не погоди зеца, птицу ловну, него цара, насред
с којим су употребљени, или баш због њега: Замислите онда: бура иде, ветрова фијук и таласи, и један талас принцезу скиде и поче млади живот да гаси.
Милићевић, Вук - Беспуће
очи, видио је гдје према њему иде једно сељачко дијете коме су тек негдје одскора обукли гаће кад је пошло у школу, скиде с много муке своју црвену капицу и стаде пред њега. — Гавре — викну — тражи те некакав господин, и одмах отрча натраг.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Е, добро је — рече Јова. — Жено, чорбу на сто, а ето мене сад. — Затим скиде пиштољ с чивилука и огрну женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти онако у прслуку кад руча), и изиће напоље
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
То теби милост, то ти Стојан пречи...“ — И она мучи и угуши муку Те пусти њему ону белу руку, Са врата скиде неке амајлије, Те проговори ове речи тије: „А оно узми бар то од менека, Ја ово чува само за тебека; Старина
растави два силна Турчина, Растави и, ал' и не помири, Ал' им Вељко срце дивно смири: Помоли се Светојзи тројици, Скиде њима главу обојици.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
сасвим новим погледом, избистреним и будним, прикова очи за напуштену слику, запрепашћено жмирну, па брже-боље скочи, скиде капу и скрушено пољуби дједа у руку. — Јеси, брате Раде, сад и ја видим да јеси, познао сам те ...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ Рече им да ће ту ноћити, и док он спава да га чувају. Затим се скиде с магарца, веза га да пасе, а сам сједе да вечера.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „И ја сам лани устао рано да кућу чистим, па прст уганȏ!“ прекиде Ловац настали мук и скиде лук. „А ја се спремам, од бриге венем, кроз кућу нашу да море скренем, да пустим, тако, таласе веће, да збришу
“ Поскочи мачак чило и ведро, на малој барци подиже једро и скиде шешир свој: „Наћи ћу гдје се рибица крије, донијети младост што могу прије, чекај ме, старче мој!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Крчмар скиде убрус који је имао везан око врата, обриса њим уста, и спреман на разговор, одмаче се мало од стола. — Верујете ли
Брат му одмах рече са врата: — Пипо, гледај, имаш посету. Младић се диже придржавајући се за сто, и скиде капу. Он не као да прездравља већ као да иде смрти; тако је изболован његов осмех, и тако је без живота рука коју
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дођох пред земуницу команданта дивизиона. Он скиде са ушију телефонске слушалице и усправи се. Пошао си. Е добро. Отвори само очи и немој да ми шенлучиш.
Застрашено подигосмо главе и немо се погледасмо. Без иједне речи брисали су војници земљу са рамена, а нишанџија скиде шајкачу и збриса земљу са затварача топа. Опет ћутимо...
Једноме је разнесен цео лист на нози, а другом је преломљена рука. Темпирач је издахнуо. Командир скиде капу, а и ми остали. — Јесте ли известили дивизион да је батерија нађена? — запита Александар. — Јесам...
Ја прихватих дизгине његовога коња. Груја размахну снажним рукама, тресну га о земљу, у магновењу скиде пушку, и упери је у груди безумнога човека. А онај испусти страшан крик, и, дижући руке, повика: — Не, Бога ради!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ено га, стаде у хлад под једном брезом. Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће. Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху
Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо: — Гојко Савић, учитељ. — А... отеже и збуни се изненађена девојка.
Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру. ...
А он ради живо, умешно, С вољом... Тек ипак види се да не ради без напрезања. Сва малопрешња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.
— Ништа... остави ме ! Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата. Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче из џепа некакву црну високу кутију од украса и
Гојку мало одлакну кад остаде сам. Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх, са којим је дошао овамо. Шта ли ће бити ? Куд оде сад?
Једва стигоше кући. Гојко већ ништа не зна за се. Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно. — Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Занет слатким осећањем, нисам га пре приметио. Приђем томе човеку и назовем му бога. Он ме погледа ћутећи, па одмах скиде поглед с мене и продужи свој посао. — Која је ово земља преко воде тамо што се види?
оделу, јаше једног другог човека у врло богату оделу обичног, грађанског кроја, и заустави се пред механом, те се скиде. Механџија изиђе и поклони се до земље, а онај човек у шареном оделу уђе у механу и седе за нарочито украшен сто.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад изгреја сунце, радници стигоше на њиву. Чича Пера остави ствари под једну крушчицу, исправи се и скиде капу, па узе опет да се моли Богу.
Коњ стаде. — Доле с коња! — викнух и тргнух коња у страну. Он слете са седла па стаде живо да дреши бисаге. Скиде их на земљу преда се и подигнувши главу стаде да звера око себе. — Ехе, зар тако!... аха!...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сердар се диже те погледа око себе; скиде капу па се побожно прекрсти, говорећи: „Смилуј се, Боже, мени грешном!“ Затијем, диже струку на главу и момачкијем
Тај њен свечани изглед, зачиња је мирис од тамјана што је напунаше. То је била пријемна соба Господарева. Ђакон скиде капу па стаде иза Владике. Владика се поклони и прекрсти три пута, па оста неколико тренутака молећи се шапатом.
„Моле се Богу људи!...“ одговори неки од Озринића, па као да и њега тај призор наведе на побожне мисли, скиде капу и крстећи се рече гласно: „Помози Боже и свети Аранђеле!“ Сви остали шљедоваше његову примјеру.
Кривац оста на средини. Звоно једнако звоњаше. Владика скиде камилавку, људи прекрстише руке побожно. „Марко Јоков, јеси ли све истинито исповједио?“ започе Владика. „Јесам!
Кад се мало прибра, клече и одиже обје руке. Владика се бјеше већ одмакао и онај човјек за њим. Ђакон скиде капу, прочеша се по глави, затабања ногама, напући уста, па уздахнувши дубоко отиште се и он к њима.
„Некате! заглушисмо га!“ рече сердар, узврћући му једнако косу. Медик му сад раздрљи груди, скиде мелеме са рана, па их стаде показивати људима и објашњивати им. Сви се нагоше да га виде.
„Помага ви Бог!“ назва дебелијем гласом, као из бадња, и скиде струку. „Ха! сердару!“ повикаше многи. „Добар дошао сердару?“ „Како сте, јунаци?“ запита он, омјерајући их свијех.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ал то страшно створење скиде са лица медвеђу кожу, и збаци медвеђину са себе, и сину сва соба од њего- | вих златних хаљина.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
„Вра-Наћвар“ утолико извадио њеки лист, па стаде читати. Чагљина примивши од снахе пун бардак, устаде и скиде капу. Сви поустајаше и поскидаше капе. Фратар, не дижући главе, рече: — Стипане, намири коња! То је најглавније.
Је ли ја? — Ма ти, оклен си? Шта си дошâ овди? — А јесте ли ви вратри? — Јесмо! Буковичанин брзо скиде капу, па потече да им љуби руке, говорећи: — Ја, онај, чук, да вам триба коњушар, па, онај, као рекок, да пођем до у
Сидајте! — Баш сте добро дошли, посли толико вримена, а још с образом! — рече Бобан, који искочи насусрет и скиде капу. — Реко ли ја да ће они доћи с образом, а? Видите ли!? Па и Јерковић, соко од сокола!
Бакоња, смијући се, скиде капу према њој, па одлети у сав трк. Поп Илија чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше.
звонким гласом прво запоја, до тренутка кад послије мисе, на крају своје поздравне бесједе не рече „амен“, нико не скиде очију с њега.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Уздахну гледајући снег у пазусима јасенова. Најважније је не бити сентименталан, јер свет је суров и равнодушан. Скиде рукавице и одброја кочијашу са добрим бакшишом. — На кога ће син, ако неће на оца. Фала, господине.
Онда се полако врати себи. Скиде рукавице и кресну шибицу да припали цигарету. Обешена изнад кревета, приђе му фотографија из Париза, из времена кад је
— Не треба њему молитва. Спава му се. Дај ми га. Тола спусти дете у корито, помисли да им је зима, скиде гуњ са себе и покри их. Ни Бог није свог сина, кад му се родио, увио у свилу и кадифу. Родио се у тору, кажу.
„Политика је много покварена ствар“, потврдио је главом. „Шта имаш да ми кажеш?“ Он скиде лампу са зида, принесе је оцу и пружи му летак у коме су либерали исмевали Аћима због Вукашинове женидбе.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Да ти помогнем, мајко? — Дечак скиде врећу с њених леђа и пребаци је на своја, зачуђен. Врећа је била лагана. Од чега се старица повијала?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тегобне снове сва природа снује. Само, у часу те мртве тишине, Досадни цврчак однекуд се чује. И гле! мој чувар скиде капу с главе! Куд га то мисли далеко односе? „Шта слушаш, брате? упитах, пун страве. А он ми рече: „Звони...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То беше Сер Исак Њутн, генерални интендант Краљевске ковнице. Кад стиже у своју управничку собу и кад му послужитељ скиде капут и узе шешир и штап, Њутн пружи руку свом секретару и седе за сво) писаћи сто.
Онда узе ону посуду у којој је зрнце угља сагорело, скиде са ње стаклени поклопац и сасу њену невидљиву садржину у посуду стављену на ваги.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Потом човек с новим торбама удеси своје ствари па се намести, заузимајући само за себе два места, онда скиде ципеле које остави под седиште и одвезујући завежљај с јелом обрати се жени: — Јеси ли гладна?
Сељанка скиде онај шал и огрну га. Сад сам потпуно био заклоњен од команданта, те се усудих да отворим једно око. У том тренутку
Само је музика лишћа и траве, онај ноћни живот ствари, интонирала под хладом који је покривао земљу. Онда Свилар скиде капут и оста у кошуљи.
И у исти мах један висок, елегантан и леп господин отменог изгледа, збуњено скиде шешир, па је испрекидано и неразговетно одмах стао муцати нешто о томе како се усудио да иде за њом и да је прати и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сукобивши се с нама, скиде с очију марамицу. И тад опазимо да је веома ружан и да плаче. Онако траповјесан, стаде се сударати с нама покушавајући
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Од куд ти сад? Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. — Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми
Стар сам, па не могу сам... Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву. Пред иконом храмовном светлуцаше »неугасима лампада«, те својом слабом
Одмах после венчања нађе неколико поузданих кућа у разним селима, где је могао склањати Станку. Тако скиде с реда прву бригу.
Ђурица врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештениковој и осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лице. — Хоћеш у село, попо ?
Ћипико, Иво - Приповетке
Арнаут, онако пред водом, клечи. Погледа у земљу и затражи хлеба. —Зар си гладан? —Гладан! Миливој седе. Скиде торбу са леђа, потражи и извади из ње комад хлеба.
Па, удаљивши се од њега неколико корачаја, нагло се окрете и потрча ка шумарку. Миливој се тргну, скиде с рамена пушку и, потрчавши, опали. Арнаут замаче у шумарак.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Он лагано спусти на под свој штап и убогу торбу, па скиде и чалму. Ја га тад добро загледах. На темену остао само један сребрнасти прамен, пркосно уздигнут увис, као да
— Скидај пушку да се јуначки убијемо! Он готово несвесно скиде пушку и тупо ме загледа, не говорећи ни речи. — Удри! — викнух му и подигох своју пушку; подиже и он.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Прости... Затим скиде са својих груди неке ордене, извади сат и кесу с новцима и све предаде једноме од оних што ношаху Кирилова: — На!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Био је висок, и имао је црне, дуге бркове. Прави хајдук. Објаснио сам му шта желим. Он са пушке скиде бајонет и стави га у зубе. Пушку остави. „Шта ће ти бајонет?“ — запита га његов десетар.
„Фикус“ нас погледа. — Немојте да се брукамо... Прескочите асастал и ви... „Ђеврек“ је одмах готов. Скиде блузу, па се затрча, дође До стола и стаде. Сви заграјаше.
и обрукаш нацију. — Ко, је л’ ја? — зину Брана. — Зар ја кидисавао на жице, а да не прогутам један сто? — он скиде блузу. Пера „Ђеврек“ притрча и око ноге веза му белу мараму. — Знаш, да ти стегнем тетиве.
Али толика њихова љубазност почиње већ да ме љути и плаши. Он седе на кревет и скиде цокуле. Испод кревета извуче неке платнене ципеле и навуче их. — Зашто ће вам те ципеле?
Војници који су били око топа, скочише. — Помаже Бог! — Бог вам помогао! Командир скиде шлем и поче да брише зној. Препланула лица ових војника, под сурим шлемовима, изгледала су као мумифицирана.
Зовем га „Гроф“. Чуо женски глас, па изишао. Мој ти се „Гроф“ поклони пред Енглескињом, скиде шлем, пољуби је у руку и поче: кви, гуа, кве, о јес... кингири мингири. Сунце му његово, нисам знао да говори енглески.
— Знам ја Бору. Луд је он кад се напије... — Коста је још гори. — Радослав се диже и скиде блузу. — Да се раскомотим. Отворио бих прозор, али ући ће нам комарци. — Причекај... Сад ће и они отићи.
— Он се обрати своме поднареднику: — Нека се чета свије на пут, овде пред кућом, и чекајте! — он скиде шлем и седе. — Кажем ја... да ћемо сад из почетка — повика Коста „Турчин“. — Води Бог рачуна о нама...
Војин слуша шта ја говорим, па се окрете, уђе у земуницу, скиде са полице своје кутије са конзервираним млеком, и затвори их у сандук. Сад смо начисто. Живећемо сваки за себе.
Једна је била вижљастија. Тома ми на брзину добаци да је она млађа. Ишли смо им у сусрет. Он скиде капу. — Бон јоур, меѕ петітеѕ! — приђе прво старијој, заврну јој рукавицу и пољуби руку. Поздрави се и са млађом.
— одговори у име свих мајор Милан. Ђенерал узе један акт, заобиђе писаћи сто, и стаде према нама. Скиде наочаре и, држећи их у руци, проговори: — Господо, данас после подне добио сам хитан телеграм од ваше команде у
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Свенуо то је цветак У мају века свог, Смрти га ладна рука Са света скиде тог. Сузе га свију прате Јер лепа душа би, Пак се и богу самом На небу омили. 1855.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Је ли ти студено? — Да — једва чујно и с напрезањем одговори Вујо. Реља скиде шал, стресе снијег с њега, и омотага чврсто малом Вуји око главе и ушију.
Ту мотчицу баци, чоче, из руке, па руке метни у њедра... Ево ти ове моје 'аљине, па се добро умотај — рече старац, скиде хаљину, и остаде скоро упола го. — А ти, стриче? — Мени, дијете, не треба ништа.
Прото се трже, погледа у ноћ, задрхта и престрављено се стресе. Клисну у собу, скиде пушку с клина, пребаци је преко себе, а дугачак нож задјену за појас, па нас оштро, сијекући очима погледа и
Довели смо и двије Влахиње. О, да и' видиш, Асан-беже, па да ти се очи двије нагледају, дао би пола Крајине! Он скиде седло, шједе, па се мало наслони и ода'ну, а ја потего' острагушом међу плећи: — Е, баш ја, Асан-беже, ништа под
Дакле, како је име господину? Давид (устаде, устаче капу, опет је скиде и пружи руку писарчићу): Здраво мирно, господине Дане, или... Судац (изненађен): Сакрамент! Погоди!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Проломи зиде, Пркосни месец с мунаре скиде. И са свих страна судбом гоњен, Као челична рука стиснута, Кô с неба грумен звезда сроњен, Мој народ дахће, дршће,
Ћипико, Иво - Пауци
Поп, намргођен, потражи књигу, па нашавши је скиде наочаре, протаре их и опет натакне. —Што, попе, тако млад обневиди? —А ко ти вели да ја не видим? — љутит ће поп.
Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот, и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, откуд бијаше дошао.
И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.
— на по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе! Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. — Ка' послу нисте обикли... Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.
— Отић' ћеш и ништа ми нећеш рећи? — Ча ћу вам рећ'? — поче се чудити дјевојка. Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу.
— јави се Цирило. — А нисмо се намирили. — Како намирили? — пресјече нагло замјеник државнога одвјетника и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ.
Сви се дигоше. Замјеник државнога одвјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из јаме.
Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу. Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе. Иво тек сада.
— Можете скинути и рукавице. — Фала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Јер она и није знала Да је владањем својим повода за битку дала. Дигнувши напитог кмета, под орах гранати оде, Скиде му одећу горњу и онда донесе воде И хладном водом га поли.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Нату је нешто потресло у темељу. Враћајући се кући брзим кораком она одједаред скиде шешир с главе и баци га у јендек међ коров. По закону живота ваљда, дошло је одмах још једно кушање Натине скрушености.
Мирко развуче уста у задовољан осмех, али остаде потпуно миран; механички дохвати врећу и скиде је на под. Ната тек тада каза: добро вече, и као задувана, из истог потеза додаде: — Ево, донела сам вам мало ораја,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Коњи су бректали. Но, хвала богу, живи смо и живећемо још целу ову ноћ. Падала је јесења киша. Потпуковник Петар скиде капу, протрља чело, затим прстима притисну очи, као да се тек са да освести.
Стиже нас и потпоручник Живадин. Сав је поднадуо од неспавања и напора. Иако је ноћ свежа, он скиде капу да обрише зној, па ће рећи: — Ах, желео бих још једно овакво чистилиште кроз Јанкову клисуру, кад се будемо
Научило за турског земана да роби, а сад не може. Онај мали Арнаутин принесе суд са водом. Стари скиде кондуре и у присуству нашем поче да пере ноге... Најзад опра и руке.
Ваљда нећемо још дуго. Мој посилни брекће иза мојих леђа, те сјахах, да узјаше он. На нега је ред. Али он се убрзо скиде и пребаци дизгине преко руке. Вели, хладно му је у ногама... Под чизмама шкрипи снег.
Ноге су му дрхтале. Само што не падне. — Не вреди!... — прошапута сеиз. И не питајући ме, откачи колан и скиде седло. — Заведи га са стране пута, да га не згазе — рекох пригушено. Дође ми да му обавијем руке око врата.
Он нас и не погледа. Ваљда му је доста и његових мука. Лука при прелазу потока скиде шлем са главе и замочи га у воду, па га онако мокрог стави на главу.
— Деде, продужи. Сад ваљда долази оно што је најважније. — Радојчић скиде платнене ципеле, јастуке пренесе на супротан крај кревета, где леже да би гледао у потпоручника Светислава.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Летео бих! — Па, лети! — скиде дечак прашину с коњаника и златног орла. — Не закерај! — дечак још и не изрече реченицу до краја, кад орлић замахну
»Сад шта је — ту је!« помисли и у страху затвори очи, кад се нечија рука испружи, неко је скиде са гомиле и одвоји у страну. Ој, како је трештало, како пламтело!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Оде Милош низ поље широко. Када дође ђе стоје ђевојке, збаци с главе бугарску шубару, скиде с леђа бугар–кабаницу, — засија се скерлет и кадифа, засјаше се токе на прсима и злаћене ковче на ногама: сину Милош у
Па ми и ти штогођ проговори, јера хоћу задужбину градит“. Скочи Милош од земље на ноге, скиде с главе самур и челенке, па је часно кнеза подворио; додаше му златну купу вина, прими Милош златну купу вина, не пије
То је Марко једва дочекао, пусти њему дванаест војвода, Богдан пусти Рељу и Милоша. Скиде Марко мјешину са Шарца, пак сједоше пити рујно вино, мезете га грозним виноградом.
Ту устави Шарца од мејдана, па удари копље у ледину, за копље је привезô Шарина, тулумину скиде са ункаша и врже је у зелену траву, па он сједе пити мрко вино; не пије га чим се вино пије, већ лађеном од дванаест
виђе Страхинићу бане, прохесапи и умом премисли: баш је чадор силна Влах-Алије, те ђогина коња пригоњаше, копље јунак скиде са рамена, те чадору врата отворио а да види ко је под чадором.
ме, госпо, са коња витеза, умиј мене студеном водицом, и залиј ме црвенијем вином; тешке су ме ране освојиле“. Скиде њега госпођа Милица, и уми га студеном водицом, и зали га црвенијем вином.
калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама; обазре се и погледа на ме, с себе скиде коласту аздију, с себе скиде, па је мени даде: „На, девојко коласту аздију, по чему ћеш мене споменути, по аздији, по
јунаку коласта аздија, око врата свилена марама; обазре се и погледа на ме, с себе скиде коласту аздију, с себе скиде, па је мени даде: „На, девојко коласту аздију, по чему ћеш мене споменути, по аздији, по имену моме: ево т̓ идем
јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на руци му бурма позлаћена; обазре се и погледа на ме, с руке скиде бурму позлаћену, с руке скиде, па је мени даде: „На, девојко, бурму позлаћену, по чему ћеш мене споменути, а по бурми,
врата свилена марама, на руци му бурма позлаћена; обазре се и погледа на ме, с руке скиде бурму позлаћену, с руке скиде, па је мени даде: „На, девојко, бурму позлаћену, по чему ћеш мене споменути, а по бурми, по имену моме: ево т' идем
јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на руци му копрена од злата; обазре се и погледа на ме, с руке скиде копрену од злата, с руке скиде, па је мени даде: „На, девојко, копрену од злата, по чему ћеш мене споменути, по
врата свилена марама, на руци му копрена од злата; обазре се и погледа на ме, с руке скиде копрену од злата, с руке скиде, па је мени даде: „На, девојко, копрену од злата, по чему ћеш мене споменути, по копрени, по имену моме: ево т' идем
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
У посљедњем тренутку Куја се заскочи, дохвати га за ногу и скиде му пространу стричеву ципелу. — Ајој, закла ме! — препаде се дјечачина, па се успуза сасвим у крошњу дрвета и
— трже се дјечак. — Како не гледају, јадна ти мајка, а шта ти је ово на шеширу? Стриц скиде шешир и у чуду се загледа у двије рупе које су се однекуд отвориле на њему. — Пази шта је ово?
Као да и нехотице потврђује те његове ријечи, старац лагано устаде, скиде шешир с главе и рече свечано и тихо: — Да јој одамо почаст доброј нашој, драгој школи.
— Ваља га само добро скувати. — Овај ти је потпуно луд! — зачуђено прогунђа Николетина па му скиде пушку и фишеклије, опрезно га положи на земљу и натуче му капу на очи. — Спавај само, бебице, добићеш лончић млијека.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
царства, Јустинијан цар онај камен на ком но је Христос одмарајући се код бунара седио, и оно грло — бунарско ушће, скиде, те донесе частно у Цариград. Пак у спасов храм, свету Софију, патријаршаску велику цркву метну нека онде стоји.
у тамници на смрти му био, свештену ону крв по њему и по земљи сву лепо с пешкиром отре, избриса и прстен му његов скиде с прста и помаза га с крвљу, те га поред себе кано хамајлију ношаше и многа чудеса шњим чињаше, тако да и сав солунски
Указа му се на коњу, скиде шњега окове и чак до Солуна онако по катански допрати га. И онде невидим би од њега, и ту прознаде јепископ да је то
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!... — Кој да си иде дом?! Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи! Каква ми је она тетка!?...
Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.
неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу. — Остани си, остани!... Седи си!...