Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Но одма спремајте коње да вас липо изведемо и с наше вире скинемо”. Ми једва дочекамо. Док наши коњи бише спремни, дође око 200 Турака Крајишника, све миздрак у руци, по четири по пет
Турцима освету чинимо, како за кнеза Алексу, тако и за све кнезове наше и браћу, које су Турци исекли и погубили, и да скинемо у име Бога јарам који Србин од Косова вуче до данас.
” Устаде и „збогом!” — оде своме чадору. Ми сви присуствујући онде скинемо капе и благодаримо на опроштењу и прочаја. Опет Живан и Карађорђе.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... Све у соби кршћаше се светим знамењем... Попино се лице наједанпут преобрази.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
У огласу оглашујемо и проглашујемо ово: Прошле ноћи, кад смо се пели на орах да скинемо мјесец, чича Тришо изгубио је џак и мачка, и то џак на мачку и мачка у џаку.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
се горе на бедем да ти ову другу јелу додамо, па је узми за врх и пребаци је у град, а врх јој задржи код себе, да се скинемо низ њу доле у град.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Куда га носите? — запита неко. — Наредили ни да их сакупимо и да скинемо државску спрему! — и, као врећу, спустише леш да се одморе.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
се горе на бедем да ти ову другу јелу додамо, па је узми за врх и пребаци је у град, а врх јој задржи код себе, да се скинемо низ њу доле у град.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ти пењи се горе на бедем да ти ову другу јелу додамо, па је узми за врх и пребаци је у град, а врх јој код себе, да се скинемо низ њу доле у град.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Милошу Обренбеговићу, — љепоте му у сватове нема, ни ће бити тамо у Латина: кад бисте ме, браћо, послушали, да скинемо перје и челенку са Максима, мила сина мога, на Милоша Обренбеговића, да Милоша зетом учинимо, док ђевојку отуд
Стани, побро, Милић-барјактаре! Уставите свирке свеколике, угасите сватске даворије, уз јелике прислон’те барјаке, да скинемо са коња ђевојку; љуто тужи моја мила снаша, љуто ју је забољела глава, јарко јој је омрзнуло сунце, а црна јој земља