Црњански, Милош - Сеобе 2
Викао је да је Петар Циганин. Да му ћер није дао за то, да се скита по свету, него да буде утеха, у старости, оцу. Хоће да је види на свом самртном часу, крај себе.
И за себе и за своје братенце! Ко год је уписан на листи ђенерала Шевича – који се, изгледа, и сад скита, негде, по Славонији, у тазбини – добиће пашпорт.
Прекодан га никад није било у кући, него се скитао некуда. А кад би га питале, куд се то скита, и шта тражи у Кијеву, Павле би им одговорио да тражи једну жену са зеленим очима и трепавицама боје пепела!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Можда их је ове вечери пребројао? Или му је нека од снаха рекла да се она скита с неким риђокосим клипаном по насипу. С неким који има ноге од два метра!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Све припада оном ко се нађе у близини, а не оном ко се скита као Циганин. Онај који је издржао помор стоке, кад су дошли, без вике и дреке, издржаће и будућност и неће отићи, а ко
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Зато се оно обављало управо на огњишту („на пепел“) да се дете „врже за дом, да не скита к’д порасне“.¹³ ЗАДОЈАВАЊЕ (ПРВО ДОЈЕЊЕ) Код Срба и других балканских народа обичај је да дете први пут не подоји
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
даљина, ако се оглуши о бескућништво птица, да се лиши свештеничког чина и погна да се као врана од њиве до њиве туђе скита.
да су богумили, а богумили да су изневерили прво хришћанство; за човека који се опире сили, па долазила од Скита или од Хуна, или јој у залеђини било царство, или је вршила над човеком шака бабуна.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Па смо опет ми криве. Ако ништа друго, а оно смо љуте: „Аспида, брате!“ А кад гдикоји муж дође сутрусан кући, кад се скита и троши, а жена сирота гладује с децом, онда је то добро. КУМ: Е да мије овакова жена! НИКОЛА: И мени.
српску игру, него се грли сас момци, вата се за руку, беседи више она, него он; иде сас ш њим сама; преврће окама, скита се ноћу с мајком јој, и сваки безобразлук. Обрнуше свет наопако, побогу да си ми син, и нико да прокара, да попрети.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Селену хвата љута грозница. Од тешке звеке сјајна накита пуцају вене, дрхти лозица. Ја трошим страсти просца што скита: с међе ми гране рујна горчица; круни се облак, круне се жита, круни се у ме ружа божица.
Пригрли, душо, окрајке певне. Скрајни се, бреже, покриј се, смокво. Петково подне, авет са греде, Недељом скита сумраком Среде.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
у руци пјева, унука тражи у зоре блиједе срдита бака Мјесечева; нити је слуша, нити је пита, читаве ноћи по небу скита. У шуми овој, у чаробној, имаде чуда невиђен број.
Мораће, богме, и да га бије када се зором у дворе врати. Нити је слуша, нити је пита, читаве ноћи по небу скита. „Ала ће сјутра шиба да ради! Сврби ме рука!“ бака се слади.
се смјешка лукаво лице, па на пут крену тихо ко сјена, унука прати назорице облаком сивим обавијена: куда ли скита и шта ли ради, каква ли чуда на небу гради. Буљук се звијезда уз Мјесец јати, облак их сиви пажљиво прати.
“ Путује барка ко лабуд бијели, на прамцу Мачак, капетан смјели, пажљиво стражу стражи. Мачак се морем незнаним скита, незнаној земљи у сусрет хита, рибицу добру тражи.
небо под модрим црепом, комета лута са златним репом, а месец-рибар пучином плови, у сјајну мрежу шишмише лови. Скита се мачак, није га страх, са крзна стреса звездани прах.
“ Из рупе вири јазо, на сунчан жмирка дан, нуди поспаног мачка: „Купите зимски сан!“ Бескућна куца скита, тужно јој светле зене, свакога успут пита: „Зашто не купиш мене?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
се хаљина им преко лица оне беље од месеца што их држи да не падну низ литицу у лобању што бежи из доба и Србијом скита певајући лобања једног клаустрофоба девојке падају тамо где им бране. Ту је и Раковица.
*** Журно прошавши кроз Гвоздена врата после недовршене битке против Скита наилази византијско посланство сам цар са лотос—крстом у руци и његова кћи не дижући ока с књиге па војводе у
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
То је време кад се чак и трамваји негде скрасе И кад беспослени ветар по вртовима скита. Ногу пред ногу, па све преда се.. Изгледа, нечега сећа се... Пре десет година предавао је алгебру у Сомбору...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита. — Хоћу, хоћу! — излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
од мојих безбројних ја она Вечите скепсе злурадо упита, Мучећи душу к'о погребно звоно: - „Ти, чиј дух поврх провалија скита, „Реци шта тражиш с вечним смешним жаром На земљи, куд си случајношћу бачен?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тајна је зашто баш то мора бити Да земља живот и постанак даје; Колико време, где л’ се ко ту скита, То се за писмо на тај пут не пита. Шта може цветак који шчупа рука Тек што га роса освежила прва!
Ћипико, Иво - Пауци
„Беспослице!” помисли и сврне у крчму да се заложи. Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.
Хм, па да би зашто! Е, долијало је... —Пусти! — бојажљиво ће жена му. —Ча пусти? Пет годин' скита се, па ча је учинио, реци? Други су свршили и јур плаћу потижу, а он? К'о паметњак!...
Заустави се, сустављајући у се дах. — Да ми је знат' куд се је до ове уре скита! — говораше отац. — Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. — Ти увик: пусти и пусти!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Артемије Најзад се и Никанор вратио из скита. Видно блед и изнурен, одмах је, чим је чуо да игуман још није умро, не улазећи к њему, отишао у своју ћелију,
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
„Куд је от'шла та црнојка?“ Наш малиша час па пита; „Ласта, оче, није добра; Отишла је да се скита.“ Не скита се она, чедо; Кад настану топли дани, Долетеће, запитаће: Камо мали укућани?
„Куд је от'шла та црнојка?“ Наш малиша час па пита; „Ласта, оче, није добра; Отишла је да се скита.“ Не скита се она, чедо; Кад настану топли дани, Долетеће, запитаће: Камо мали укућани?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Хја, животу не можеш натурити технику... живот ради свашта, па се и скита... И добро је док скитнице не силазе с друмова.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Даде њему стотину дуката, па посједе Шарца од мејдана, оде право у приморје равно; све се скита, а за Мусу пита. Једно јутро бјеше поранио уз клисуру тврда Качаника, ал’ ето ти Мусе Кесеџије, на вранчићу ноге
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
већ ни Јованче није знао правог излаза, па одговори онако отприлике: — Када куја спава, онда сви спавају, нико се не скита по шуми. Ујутру Жују нађоше живу и здраву и преведоше је у логор, а јаму опет пажљиво покрише.
— Какав Гај? Тамо не смијем ни ја због дрекавца, а откуд би се тек дјеца усудила. Наставио је да се скита пољима и да размишља, а кад му Прокин гај поново паде на ум, он мудро закључи: — Можда их је страх од овога новог
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ако ли баш види а не ваља и низашто неће бити, једанпут га се махне, отисне га од себе и из куће га истера: нек се скита и битангује куд му драго. Многи и од синовства им одреку се и свега очина им добра одрину их.
Наша реч и памет у нама је, ал не стоји, него дурма свуда ходи, скита се доле и горе са својим знањем, а не иначе. Војака не зна ни га сми згледати, а с царем хоће уједно да се у хинтови
сну од места до места а ум ти се никуд не креће, нит се од тебе одлучује никуд, него у своме месту борави, а свуда се скита. Како ли видело очно (сасма је маечко) а далеко и широко види!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по Лојзе — како пољак ели пударин; по сву ноћ му свире Цигани и играју ченгије, а он си пије