Употреба речи скитати у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Ехе, зар још нијеси заглавио у бихаћкој „Кули“? — грокнуо би кум Рожљика. — Докле се ти мислиш скитати и гледати како ћеш нешто здипити? — Де, ти, де, широња! — весело је кријештао Циго.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

И тако, ето, по цео дан кланцам. МАКСИМ: Тако ради свака добра газдарица; а распикуће и ветрогоње мисле како ће се скитати и гди ће се проводити. МАГА: Е бога вам, браца, па зашто не би ишла, којој се мили и која, ето, може да стигне.

Тако и Милицу, Смиљану и Цвету нађу у календару, само да се могу скитати. СВЕТОЗАР: Већ данас је сасвим друго, треба им опростити.

Ћипико, Иво - Приповетке

— Ту је! Наћи ћеш је у сандуку, — говорио јој подмуклим гласом од срџбе. — Чекаш да одем, да се можеш скитати по шкољу, а? Нађи ми мараму! А дијете у зипци кричи на вас глас.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

и без помена аутора, која по мотиву и стилу има извесних сродности са песмом Невоља: Докле ћемо с’, побратиме, ’вако скитати, од кафане до кафане карте играти, од механе до механе вино пробати, а у зору без парице кући бегати?

Ћипико, Иво - Пауци

Неће му се да завири у сваку кућу; иако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо, носећи своју потребу на пазар. А и познаје своје сумјештане.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности