Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
’Ајд, спас’ бог, укућани! — Ама то, то ми само није мило, тај твој »боктерај!« Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се! Па те зато и нећу! — Право велиш! Нећу те, боме, ни ја.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Никога, проклето кост, само тебе! Немаш твоја кујна, као газдарица, него да си скиташ по собу? ЈУЦА: Забога ваљда знам шта ми је посо? ЈАЊА: Алопу! Знаиш да изгубиш глава твога господара.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Скочио је и грлио га, кроз смех: „Куд се скиташ, дугоњо? Куд нас доведе? Где си, лудаијо? Ето и нас, дике ради, у Росију, твоју. Аха. Аха! Само дај да негде преноћимо!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Целог века, ти, псино, скиташ по вашарима, чаршијама, по белом свету дане и ноћи остављаш. Сигурно си трпео за мојом снагом и мислио на мене.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
МИТАР: Ти да радиш, ниткове, а не да скиташ! ЈОВАН: Али моја служба? ВАСИЛИЈЕ: Јован има од мене иљаду форинти. ЈОВАН: Е, али ми је мајсторица јошт и Анчу
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ти за снашу немилице сасма често питаш, А сам ми се по б'јеломе вјечно свјету скиташ, И к твојему нешчастију сад ни свирца није, А без свирца траљаво се в'јенац љубви вије...
Ћипико, Иво - Пауци
А да, реци шјори мами да ће платит' мулту; дошло је ради скуле... Добро си ти дите? А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? Дијете се уплаши и обори очи. — Кажи, ди се скиташ? — понови главар.
Добро си ти дите? А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? Дијете се уплаши и обори очи. — Кажи, ди се скиташ? — понови главар. Напокон дијете поцрвени и, оборених очију, рече: — Чувам малога брата док је матер за послом...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
„Чиј' си“, рече му најзад, „кажи ми, детенце драго, Имаш ли оца и мајке, ил' барем тутора свога, Кад голо и наго скиташ?“ Но сузе малога бага Тронуше доброга кмета, те говор прекину даље, И малог Амора онда с краваром кметици шаље.