Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Још као дијете дошао с планете! Казат ће ти сат кад ћеш сломит врат! Једног дана стиже на тај вашар бос и необријан скитница са џаком преко рамена. Дрско се угура поред самог човјека с мишем и поче да виче: — Овамо, народе, да чудо видиш!
Уплашио се лава. — Тако је, тако! — потврди скитница. — И он је одмах прорекао да је лав у џаку, па га спопао страх. — Ама да то не буде каква подвала?
— Ко, зар ја?! — развика се скитница. — Погледај само моје ноге! Гвоздене сам ципеле подерао док сам овамо стигао из далеке земље лавова.
— упита човјек с бијелим мишем. — Хајде, али само на једно окце и то шкиљећи — пристаде скитница и отвори џак таман толико да би се унутра могла завући дјечја рука.
Посљедњи који се зачудио необичном мишу јахачу и мачку коњу био је неки мачор скитница који се враћао из њиве носећи у зубима нашег старог знанца миша домаћина.
и мачку коњу био је неки мачор скитница који се враћао из њиве носећи у зубима нашег старог знанца миша домаћина. Скитница од изненађења зину и пусти миша, а наш ти домаћин стругну у прву рупу и викну: — Бај-бај, мачору, до виђења!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
СНЕГОВИ 147 НЕДЕЉА 151 ВИКЕНД 154 ПОСЛЕ ГОСТИЈУ 161 ИЗЛЕТ 166 ЗАМАК 169 ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ДОБИО УЛИЦУ 176 ДАМА СКИТНИЦА 181 КЊИГА Како се човек уопште одлучује на писање књиге?
Већ је формиран Одбор за дочек. ДАМА СКИТНИЦА Нина је осетила да је улетела у клопку истог часа када јој је ћопави келнер у запуштеном ресторану хотела »Европе«
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Најређи дједов гост био је онај неуморни скитница, стари самарџија Петрак, али зато је дочекиван с највише радости, вике и пријатељског гакања.
Стега попушта тек онда кад се пред нашом кућом појави стари самарџија Петрак, неуморна скитница. Још није ни ушао у авлију, а већ гракће на мог дједа: — Јеси ли жив, Раде, стари мој парипе?! Види га, види.
Из тих дана потиче и она сличица, цртеж нашег млина, коју је начинио брадати сликар скитница и поклонио дједу. Дуго је стајала у старчевој соби, објешена поред прозорчића, у сјенци, да се случајно не би
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А небом дотле, по модрој води, скитница Мјесец пучином броди, у мору звијезда дукат жут. У саму зору маглица паде, озеблом шумом заигра кос, уморан
се Мјесец, баке се плаши, сада ће мисли, почети бој, па брзим скоком низ небо праши, а за њим сипа звјездани рој. Скитница унук лети без крила, низ брдо тутње табани врући, а за њим виче бакица мила: „Не бјежи, душо, нећу те тући!
Утихну шума, нестаде граје, мачака дивљих очи се сјаје. Скитница свитац светиљку пали, чаробним сјајем путању зали. А сова хукну свој ратни зов: „Држте се, птице, почиње лов!
Грози се деда, жестоко прети: „Тако ми мога брка, платиће једном скитница ноћна која кукуруз крка! Погледај само проклетог типа, смаза ми њиву до задњег клипа!
Девојче лута и куда крочи путнику сваком засени очи. А свирач неки, сањало будни сав је од песме и речи чудних, скитница вечна, занет и смео, у магли спази девојчин вео и за њим пође — шта ли тај не сме! Незнанку тражи и пева песме.
Прогони мачке. Морам ти рећи: то ти је стари обичај псећи. На мјесец лајеш? То ти је вјесник, скитница бићеш и псећи пјесник. У твојој кући најдражи гост нек увек буде понека кост.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Јок, мени је речено да га допратим. — А, дакле стражарно! Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник, и реци му... — Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: Возиш мотор у бурету? ВАСИЛИЈЕ: Ја сам у позоришту, а не у циркусу! ДРОБАЦ: Ниси случајно нека скитница? Или коцкар? ВАСИЛИЈЕ: Зар вам ја личим на коцкара? ДРОБАЦ: Питам. Због Уредбе о телесној казни.
То што си глумац не значи да ниси пијаница и скитница. А, по члану пет, телесна казна батинања може се изрећи од 5 до 25 удараца штапом по задњем делу тела — дебелом месу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У лето се и сиромах осећа као Пол Гети, Док скитница скупља доказе за племенито своје порекло. У јулу се чини да се једе све што лети, А у јануару се грицка што се
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
старији човек, представља се као активиста СТАВРА, средовечан, повучен, стално чита новине ПРОСЈАК, невероватно стар СКИТНИЦА, преко шездесет година, помало изгубљен ЈАГОДА, девојка из унутрашњости, око двадесет седам година; одевена, по свом
унутрашњости, око двадесет седам година; одевена, по свом схватању, модерно; могла би да одговара опису Вукосаве, који Скитница даје у првој слици ВИЛОТИЈЕВИЋ, човек са говорнице ИСЛЕДНИК МАНОЈЛО, капетан ИВ пешадијског пука „Стеван Немања”,
ИКОНИЈА: Нема ко да те бије и да те гази, немаш коме да ринташ и да рмбачиш! (Улази Скитница, отресајући кишу са шешира) ЦМИЉА: Да једном и ја имам нешто сигурно! ИКОНИЈА: Сигурно ко врбов клин!
И две купусалате! Од брака нема сигурнијег робијања! Шта бисте ви, што не седнете, има где! СКИТНИЦА: Само би нешто да припитам. ИКОНИЈА: Сачекајте док послужим. ЦМИЉА: Има и брак из љубави! Обадве купус?
Рекла сам ти икс пута! (Излази) ЦМИЉА: Дако ми чудо нанесе неку прилику! А ви шта рекосте шта ћете? СКИТНИЦА: Ништа, само нешто да питам. Боже, колика кишетина! А ово напољу изгледа неки митинг? ЦМИЉА: Аха.
А ово напољу изгледа неки митинг? ЦМИЉА: Аха. Говори неки Вилотијевић. Била му слика у новинама штампана. СКИТНИЦА: Има да покисну. Много света, једва сам прошо довде. Него ово ме занима.
МИЛЕ (пробуди се): Ја се од таквих ставова ограђујем! (Поново заспи; враћа се Иконија) СКИТНИЦА: Да вас питам. Сад баш кажем овој вашој, за шанком.
Ето и ви. Дошли сте први пут, а да вас видим кроз десет година, знала би. Дајде две ђуроваче! СКИТНИЦА: Требало је да се венчамо четрешесте. ИКОНИЈА: Не знам шта да вам кажем!
Дајде две ђуроваче! СКИТНИЦА: Требало је да се венчамо четрешесте. ИКОНИЈА: Не знам шта да вам кажем! СКИТНИЦА: Муж јој био предратни поднаредник. Умро у Немачкој, у заробљеништву. ИКОНИЈА: Стварно не знам.
Умро у Немачкој, у заробљеништву. ИКОНИЈА: Стварно не знам. Морам да однесем ове ђуроваче. (Излази) СКИТНИЦА: А ја се напротив вратио из рата.
Тако се и упознамо. ЦМИЉА: Оћете мало да се помакнете, извинте, добришем... СКИТНИЦА: Радила она ту ко куварица. А нека родна година, родило КО пред неку несрећу! јесен, брање шљива, кување пекмеза!
ЦМИЉА: Сад се слободно наслонте, обрисано је! СКИТНИЦА: Буранија приткара, путерка, без конаца, а после вечере диња церовача! Или кнедле са шљивама, уваљане у семпрезлу!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Јер он је волео песме, А њих је скитница свирач певао с љубавним жаром Бијући у гитару. Тако је, у друштву С њима, Пјанчио покадшто сву ноћ по крајњим крчмама
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Па их после апсе, па протерају, па опет у апс, па селе некуда даље, немају своје друштво. — И ја бих волела да сам скитница — барјачи Сока обема рукама.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Знао сам да ћеш доћи! — исправи се гордо Цветић, а мала скитница задрхта. Је ли могуће да је сто година прошло? Да је сто година светом лутала?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Грр, шта тражиш, зликовче?! Непозната скитница сунула би нато кроз мрак попут свјетлице, а Жуја би наставила да сањиво цвили: — Николица, Николица!
Чим они дођу, зна се, ту је већ у близини Луња, јер она је Стрицу увијек за петама. — Сигурно се она скитница Луња шуња и провлачи за нама — упозорава Стриц Николицу, али се мали узалуд обзире, не види се баш нико.
— Обноћ нико нема посла у Прокину гају — трезвено дочека Ник Ћулибрк. — То само може бити ухода или каква скитница, а ни једно ни друго није добро за нас. — Тако је — сложи се Јованче. — Одсад сви добро пазите кад овамо долазите.
И тако се растадоше дјевојчица Луња и њезин „шеф“, дугогодишњи пољар, бескућник и весела скитница, испичутура Лијан. Тутњи у ноћи битка, трза се Луња иза сна, ломи се одјек у Прокину гају.