Употреба речи скитницо у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Светлица оштра небеса креше, облаке модре пара. Пожури, Тошо, потоп је дошȏ, брже, скитницо стара! Не мрдај брком, не жмиркај оком, олуја иде, напредуј скоком!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Знао си да нам окренеш леђа, А сад ћутиш, покуњен ко ђак у школи...” „Кукавни, бедни анархисто! Скитницо, љубитељу лепих предела!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Јао-јао-јао, како сам ноћас туговала, како сам само цвиљела. Зликовче, неваљалче, скитницо, буволовче! Дугоноги Стриц, који је дошао заједно с Николицом, завидљиво уздахну: .

(Нашао сам, пронашао!) — Ама је ли то истина, стара скитницо? — повика кнез Ваљушко и скочи на ноге. — Жива живцата истина баш као и то да ћеш ме ти сада частити ракијом.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности