Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Због тога само вас троје, знате, честите куће и немате. Живите, чујем, од скитње, пљачке и свршићете наопачке!“ — То слуша лија, па суди здраво: „Сад видим и ја, јеж има право!
Прошета некад за ведре ноћи, иде споро, без хитње. — Месече друже, путниче вечни, одоше наше скитње. У сутон често у небо гледа, тужно му сјаје зене. — Облаче, пловиш у незнан модру, лакше, причекај мене!