Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Недеља васпоставља митско време одмора, неделања. (Према Фрому, овај празник је повратак у стање првобитног склада између човека и природе и уједно антиципација месијанског времена, хармоније која ће тек доћи.
Овај свет склада, мира и обиља, незамислив је, кажу нам благослови и здравице, без бројног и мушког потомства. Деца, посебно мушка,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
бити иста: овде ће се завршити дуге године рада на себи, оплемењивање туђим осећањима и искуством, лекције из лепоте и склада, поверење у људски род и његову доброту.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Дело је историјски произвољно, личности су претеране или у добру или у злу, психологија површна, склада нема, у радњи негде се јури а негде мили.
без осећања за драму, где треба равнотеже у глави, ведрине у духу, умешности, аналитичких способности, осећања мере и склада.
Он је уопште песник од снаге, али без мере и склада. Речитост је његова снага и његова слабост. Сувише цвећа, сувише украса, фигура, и патоса.
Али у целом његовом делу има толико уметничке лепоте, толико списатељске вештине, толико склада и осећања мере, толико форме и стила, да Лаза К.
Све то, одиста, није банално, бар у досадашњој српској књижевности; у тој поезији има много отмености, склада и финоће, али то угушивање сопствених осећања, изокретање своје природе, жеља бити другачи од осталих, страх од
готово интелектуализованом поезијом, у којој се велика човечанска осећања и високе мисли казују са много склада, укуса и мере, на класичан начин, у добром смислу те речи. У српској књижевности од Јована Ст.
Његове приповетке су невезане, неразвијене, често без склада, епизоде су развијане на штету целине, описи гутају радњу, дијалог тежак и испресецан, често изгледа на муцање,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Врх апсиде (чувај се аспиде да не буде песма накарада!) видела се пределом развиде, над образом склада од несклада, па се сенче, кратковеки виде, модрим сјајем уморних планина. Сентандреја, Іріѕ флорентина.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
негʼ из нега Адам би изведен: Кад свет сијаше невиним осмехом, Још незаражен смрћу нити грехом Вечном лепотом вечитога склада— Кад алʼ изненада— Идући путем кроз поља Он срета У распадању леш једнога псета...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Варница маса из локомотиве Прелеће. Чађ и дим на лице пада, Као на душу. У даљине сиве Губе се мисли без наде и склада; А мртве наде неће да оживе, К’о ни век златан пропале Ниниве.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Као и онај дечак, тако је и Сима терџуман веровао у снагу речи; као и онај дечак, знао је дејство унутарњег склада, ако се постигне.
УЛИЦА ДОСИТЕЈЕВА Остарио је, а још је волео да путује. У сваком новом пределу умео је да пронађе ону смешу склада и несклада која је била колико променљива толико и непредвидљива.
Вероватно да би се и из тог призора могао искамчити смисао неког склада, али је Доситеј већ био одвише уморан. Гробље се простирало нешто изнад овог парка који се данас зове Студентски а у
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
почетак света, како су га они замишљали, као појаве на новој звезди, јер ништа боље не илуструје недостатак реда и склада.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Скендер Куленовић сигурно није песник који лако и често постиже обликовну равнотежу; он, сликовито речено, сваки грам склада душом плаћа.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Узме се форма стара Стих по стих у њу пада, Крај се са крајем склада — И форми нема квара. Још јаче силом прегни И форму јаче стегни И — готова је стварка. Сад, песмо, у свет иди!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ето та особина човекова (која се налази и код последњега зликовца, да увек некако тражи измирења и склада са собом самим т.ј.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
свега било стало да време које обухвата ова Антологија сине и лепотом и обиљем разноврсности и хармоничног унутрашњег склада — колико год је то уопште могуће.
Ћипико, Иво - Пауци
што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у ми слима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. Раде погледа у сунце. —Идем, Машо! —Збогом, Рад!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
тако људи и наклапају свашта, ромори опачина као отровни дажд, више се у томе говору не разазнају звуци срдачности, склада и трпељивости.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
у беспримерно отупљење, и варим, варим, подригујући сву ту збрку која многе очарава, па иако чудовиште без облика, без склада, ја ипак надмашавам. Овде на овој постељи затварам географију: нема више дужина, ширина; само ногу, руку; све се шири!