Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Милош у албанском снегу, док га прти друг, који костур посто је пре смрти. Гојко у мору што се брзо склапа пуно нафте и војничких капа. ОПЕТ ВОЈНА Пала Пољска, скоро ће и Москва. Нема соли, брашна, гаса, воска.
Африка
Риболови. Плетена ловишта. Река тамна као опал, склапа иза нас и расклапа пред нама своје огромно високе и густе шуме које је окивају.
Црњански, Милош - Сеобе 2
За тренутак му се учинило као да се та гомила, над њим, склапа. И он се беспомоћно осврну, да види, где је оставио Енгелсхофена.
И шири благо рукама – а празнина затим склапа. Трифунов поглед, закрвављених очију, при помену Павла, и Павлов осмех, чудан – Боже ме прости, као у лудака – били су
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Заправо, ко се усуди да изазива љубавне чини, хтео то он или не, склапа неку врсту прећутног пакта са нечистим, мрачним силама, односно са самим ђаволом. А то, наравно, може бити кобно...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Спава и он, спавају главари — Али један за сан још не мари. Јоште Стојан не склапа очију, Чудне мисли по глави му с' вију, Растанак му на срдашце пао, Па кâ сињи камен притискао, Своје љубе јаднице
Сам Миленко не склапа очију, Чудне мисли по глави му с' вију; Крај огњишта он замишљен седи, Па пред собом угарицу гледи, Како тиња,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Срдашце меко и меке груди мора да жешћа невоља мути, јер из ока јој сетна капља бије, уздахом склапа беле руке двије, „Зар ту? ох, ту зар?” уздише була, „ту је, ох, ту је, душа је чула, ту ми га свети рекоше оци.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Кратко речено, конструктивне границе деле текст на јединице чијим се понављањем и размештајем сам тај текст склапа и затвара у оделиту целину.
изгледа, бар делимице разјашњено шта је уопште навело Матића – јер сигурно није само чиста жеља за језичком игром – да склапа говорне низове према обрасцу који је крајње очигледан и елементаран у следећем стиху из песме „Београд како га понекад
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
се и овом приликом за трен - у који се иначе у Сеобама тако често сажима време - пред читаочевим погледом расклапа и склапа један чудан призор. Брзо као што се и вода над Аранђелом расклапа и склапа.
Брзо као што се и вода над Аранђелом расклапа и склапа. Милош Црњански радњу романа, живот и судбину ликова одвећ често везује за воду да би се то могло узети као
на измаку већ сутрашњег дана, сенке - ти комади таме - постепено сједињавају у мрак који се над госпожом Дафином склапа и загушује је: „Отежале главе, она тек сад примети да је у одаји скоро мрак”; „Мрачан, велики сандук њених хаљина
Но, како се сиже у роману склапа, тако се и судбинске путање ликова приближавају, да би се на крају стекле у истоме „страшном бунару очајања” и
Петровић, Растко - АФРИКА
Риболови. Плетена ловишта. Река тамна као опал, склапа иза нас и расклапа пред нама своје огромно високе и густе шуме које је окивају.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Направим му јармац и метнем 'вако кô сад теби (склапа руке и показује на писарчићу), не буди примијењено, око врата, али не помаже.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Улица готово празна, мирна. Кроз коју од капија ако из куће продире светлост. Више улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
и млади пастир слуша клик, и очи жудно склапа, И сања ведри драгин лик; И дух се с песмом стапа, Па бурно, страсно стари дом Облази жељом живом, и самац гором блуди
А ветрић пирка и жуборе вали, И тихо трепте колутови мали.“ Злато ме слуша и дисање скрива, Па склапа очи, кô да прошлост снива. А шум се зачу. Препелица мила Нагло се прèну и отресе крила.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али невидљива рука преде даље кошуљу, и гдегод се ова расцепа, она је склапа и зашива. Бенгалско осветљење трепери, дрхће, издише, оживљује и поново се гаси. Векови пролазе.