Црњански, Милош - Лирика Итаке
По рукама ми пада вечерња влага, овде на „крају света“. Од које, немоћан, склапам очи. Не, ништа ме не боли. Ништа се не догађа.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ И акорд звони... Све у сјају јачем Кандило трепти, и собу ми зари... Из кута мукло бије сахат стари. Ја склапам очи, и од среће плачем... А.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Наићи ће ваљда болничарка, то ће и сама примијетити и учинити што већ треба. Склапам очи и тонем у полусан, у стање саткано од лијеног одлагања, од драговољног стрпљења, и од истрганих влаканаца времена.
Коме је дано да то спозна, добро је проживио свој вијек. Тај је обашао читав свој круг. Склапам поново очи, и гле, као да то није рој младих мушица што око моје главе игра тјеран у ковитлац дашком вјетра који по
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Више се не страда. Сећањем опет ја налазим себе У мртвом крају плоднога незнања, И склапам очи: дух нема потребе Мртвом долином ићи без пењања, У мртвом мору тражити погребе Љубави, бола, звезда и страдања.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
на земљу спрема, Уморни грлећ свет, И срце дрхће - и речи нема Да жељи прида лет: Разбивши харфу о камен хладни, Ја склапам поглед свој И стрепим, тонем... и нашто звуци, Кад чујем шапат твој! О звучне струне немирних дана!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Све је, дакле, удешено да не може бити боље за наш пут. Ваља само очи затворити и отиснути се из садашњости. Ја их склапам, и слушам већ ритмичко ударање безбројних весала лађиних, а осећам и њено благо лелујање. Ми путујемо...
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
крај сутрашњег боја На десну руку венцоносца Слеће кос и зачиње песму КОСОВА ПЕСМА Ја кос Црноризац међу птицама Склапам и расклапам крила Чинодејствујем насред свога поља Претварам у кљуну Кап росе и зрно земље у песму Ти боју сутра
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И да бих њен јаук саслушао, очи склапам Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан, И брат разбојник
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И акорд звони... Све у сјају јачем Кандило трепти и собу ми зâри... Из кута мукло бије сахат стари. Ја склапам очи и од среће плачем... 1910 — 1911. МОЈ ОТАЦ Још кô да га гледам.
Не тужи! Гордо у уздању пати, Још има Бога и распете трајно С ловором чека вјечна слава мати... Ја склапам очи и кроз снове тајно Ја видим зору поврх твојих грана Гдје руже баца божански и сјајно...