Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Виде се још оне њезине другарице где провирују на прозор. Мојсило погледа неће ли је видети, а утом се склизну у једну рупчагу пуну воде, те заплива до појаса.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Коњ под њим је био стао, дрхћући, устукнувши. Павле тек тад склизну из седла и подиже свој трикорн. Виде да има опрљену рупу.
Завист, према свом рођаку, била је толика, да је био сав пребледео. Павле, међутим, склизну, случајно, са лепог лица Костјуриновог, на његову руку, којом је био извукао марамицу, из рукава, да обрише обрву.
Павле му полугласно опсова, на матерњем језику, мајку. Кобила је била, најзад, стала. Сва у пени. Павле склизну са ње на земљу, као у неком слапу. У њеном врућем испарењу. Док ју је Исакович брисао, и миловао, она је подрхтавала.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ОРАХ Нити га копах, нити орах: Као дар с небеса, паде орах. Одбаци с леђа тешки капут И склизну у суво лишће, на пут.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Не ретко оне из озбиљног, узвишеног тона могу да склизну и пређу у шалу, подсмех, па чак и заједљиво ругање. У овим случајевима здравица је за народног човека саставни део
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Куд склизну тај свет? Као да оде Тисом Одроњен, ногом, комад иловаче. Гледамо за њим док вода га растаче. Гле — стоји још све то
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« — помисли, али тешко му је било да устане. »Ни живе душе нема да ми донесе чашу воде!« Низ образ му склизну суза, он подиже руку да је обрише, кад крај самог узглавља чу нечији танушни глас: — Ко каже да нема? Ево ти воде!
— Таквог јајета није било, нити ће бити! — узвикну једна ласта, а месец склизну у дубину да га види, и задивљено прошапута: — Гле какво је!
— Више никада нећеш бити гладан! — као кап росе патуљак склизну у папрат и нестаде. Узалуд га је дечак тражио. Тек ту и тамо јављао се његов радосни смешак налик на титрање месечине
Шта вреди што сам довде дошао? Не могу те убити, птицо! Не могу постати Принц облака! — низ дечаков образ склизну суза, а из грла птице зажубори песма какву никада нико није чуо и обави га као нечија топла, самилосна рука.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командир застаде. Наиђе и први топ. — Предњи, терај још мало... Још, скрећи! 3атрупкаше копите и топ склизну с друма на сеоски пут. — Терај право! — нареди командир. Онда се обрати мени. — Идите напред.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Кад би бар једно било моје!« — помисли, састави шаке да их задржи, али и ово троје склизну јој кроз прсте и одлете. Над пољем макова, све докле је око допирало, лебдело је и играло се читаво јато мајушне,
Одабереш ли травку живота, нема ти спаса: вечито ћеш земљом лутати — склизну змија иза стене и нестаде, а Лепотица пође у сусрет својој судбини. Ко зна колико је ишла!
Месец збуњено склизну низ западну ивицу неба, поручивши како не би смео да заобиђе свадбу ливадског свица. Звездама од разочарења стаде дах.