Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« Нигде нико га нема напољу; све се склонило игде што живо било. Само поп Вујица узео под пазухо требник и петрахиљ, па перја навише виноградима.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
10. ЗБЕГ Немоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору... А и куд би могло! Небо је високо, а земљом ходе душмани.
— Још се овде има пуно посла!... Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... — Је ли се склонило све? — Још није. Али све што је нејаче и болесније склонио сам!... Још раде... Станко дахну душом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад је Сунце одскочило, они остадоше сами на утрини, на којој се све било склонило у сенку багрења – и људи, и пси. Велики квадрати зелених егзерциришта, све до Темишвара, били су тог јутра празни.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Трчала је од навиљка до пласта, набадала навиљке стида, њега, и бацала их на гомилу. Сунце се склонило иза рушевина кула и планина. Ветар, као да се дотад плашио сунца, брзнуо се по кукурузима.
Ћипико, Иво - Приповетке
Крчмар разгледа испод столова и по угловима, отјера једно велико псето што се бјеше склонило од студени, и затвори. Прегледа кључаоницу, оде, а њу остави пред вратима. Киши и хладно је.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Пауза, пауза, пауза, пауза. И тако је округло рачунајући свега годину дана после сјајне матуре, гробље склонило једног од три одликаша. — Не треба његов живот, не треба његов рад и дар!