Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Зека. — Шта велиш ти, војводо?... — Нека буде како ти велиш, буљубашо! — рече Богићевић. Станка склонише у један крај шанца. Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И друга једна постарија жена иза ње — и без тога не иде! И најзад и детенце ототањи. Они брзо пређоше преко моста и склонише се у страну, правећи места другим путницима који се гураше заједно са својим пртљазима, јер још не беше ниједног
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— рече збуњени вођа чопора. — Нећеш ми ионако веровати... — Пустите је! Истог часа руке непознатих људи склонише се са Нининог тела. — Угасите та светла! — Пакао је утонуо у таму. Покупите јој ствари!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
знала сам... И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге. Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Јанко, како си?“ запита га, дрхћућим гласом. Он се напрегну да јој одговори, али га снага издаде и очи му се склонише.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Онда се ухвати коло, а старци се с парохом склонише у врт, гдје га узеше на испит, онако, сељачком лукавошћу. Бакоња се добро сјећаше Срдаревих поука, те њеке примијени.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Седе они тако једно послеподне, олењили се, зевају и пуше, па се издалека зачу бректање аутомобила. Они брзо склонише цигарете, спремише се и очекиваху. Онда машина стиже и заустави се пред великом гвозденом капијом.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. Склонише се у гложјак и седоше.
Најзад се, после тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедереву. Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... ...
Ћипико, Иво - Приповетке
Њен глас замами га, па бесвесно показа јој кретом главе да пође за њим. Цурица послуша. Склонише се на крају дворишта, испод дрвета пуних тек набреклих пупољака. —Како ти је име? —Јелка!
Ћипико, Иво - Пауци
Код вечере стара моли га да се с чиме заложи: сварила му неколико јаја. Али ни мајчине молбе не склонише га. Тек окусивши, брани се: — Не могу, мајко! Сваки залогај пада ми тешко, као да неко у ме олово трпа .. .
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Јара удари у лице. Војници се размакоше и, по старој навици, склонише неке ствари, као да оне неће горети. Густ дим покуља ковитлајући изнад ватре, и занесен вртлогом, витлао је у тешким