Црњански, Милош - Сеобе 2
„Узми, лијо, кашику меда!“ била је реченица са којом је девојче, најчешће, склопило очи, кад би сан почео да је хвата. Била су то безбрижна времена.
Над Павлом се било склопило, место неба, јесење дрвеће, које се, безбројно, ширило, све даље у брда, све више, у висину.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Влага потока још више ме дирну. Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило се грање и лишће. Кроз грање пробија месец те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Још часак. Затим испушта његово запешће. Готово је. У свемиру се нешто спљоснуло, склопило у једну саму димензију. У свемиру је нешто нестало. У свемиру се просјела једна мала но бездана јамица мрака.
Ћипико, Иво - Приповетке
Једнога мрког дана, с вечери, зачестало севање и тутњава. Склопило се са свих страна — није него сад ће се очепити небо и све ће потопити. И збиља, те ноћи пљуштало је као никада.