Попа, Васко - КОРА
је то непозвано Страно присуство ево га Језа је на пучини чаја у шољи Рђа што се хвата На рубовима нашега смеха Змија склупчана у дну огледала Да ли ћу моћи да те склоним Из твога лица у моје Ево га трећа је сенка У нашој измишљеној
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ето та је (или таква је) јединица и остала „склупчана” у дубинској синтаксичкој структури. Али чак и ова оштра силепса - иде у тип најјачих граматичких одступања која се
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Гле ти краљице! — насмија се Мицко, а за њим Радан, па и сама Сунчана зрака склупчана на његовом длану, већ спремна да крене на нови пут. — Е па, задржаћу те!