Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Што разагна невољу вам клету, Ноћ вам дође са Вука једнога, Данак бели, браћо, са другога, Онај мишку у гвожђе вам скова, Овај души вериге раскова, А ко вели: он то није био, Бог је тога давно већ убио.
У два лета, силни Боже, Само у два, да он може Да и зачне опет снова! Ма он свуда срећу скова. Свег нестаде што му било Лепо, веље, слатко, мило, Чему с' чуди, чему с' диви, Па он јоште, јоште живи.