Африка
У висини се ломи грана од скока каквог мајмуна, а ћутање шуме остаје неповређено, апсолутно у својој величанственој страхоти.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
: „камена с рамена“, „скока јуначкога“, „халка“, „рвање“ итд.). Забавне игре су „оне у којима се тежња за игром испољава тако да су телесни
Најпознатије такве игре јесу: „банање“, „клис“, „купа“, „чулање“ (Вук Караџић); „пити вино“, „лоптање“, „скока јуначкога“ (Беговић); „ножања“, „робова“, „рвања“ (Милићевић).
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У српској поезији нема већега скока унапред но што је онај који је Војислав Илић учинио осамдесетих година, давши место оне овештале, огрубеле и формално
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
омладини ДЕВОЈКА НА СТУДЕНЦУ Кад сам синоћ овде била И водице заитила, Дође момче црна ока На коњицу лака скока, Поздрави ме, зборит оде: „Дајде, селе, мало воде!
ногу и мишицу, Пресекосмо воду и матицу, Испливасмо преко на обалу, Па зачесмо ону дивну шалу, Час скакасмо скока јуначкога, Час трчасмо што поднела нога, Час Дунаву до на дно ронисмо И у шаци песка износисмо.
“ — „Немој, врежо, немој, слатка!“ Опет момак стаде. И прискочи лака скока, Већ је ето вата. „Јао, дража и од ока, Та сва си од злата.
Брже, лудо да с' не бави... Па баш нико и никако? Е па добро, ајд' од ока Унапредак лака скока! 51. Тако, песмо, сад је добро, Само ситно, моје лане! Погледај је, мили побро, Та има л' јој каке мане?
Зар те пушке већ не бију, Зар ти мачи крв не лију, А стрмен је та висока, Зар јуначка не зна скока, Чега с' плаши, чега с' боји? Само брже, ето згоде!
куда силан шета, — Два србињска згубио момчета, Баш Уроша и баш Светозара, Слабо им је дегод наћи пара; Онај скакô скока јуначкога И прескакô дваест четир нога, А Светозар, она ватра жива, Сваком камен јунак одбацива.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Живјела слога! У лонац рат! Изићи брзо, љуби те брат!“ Превари Пијетла заклетва та, напоље клисну у скока два, зграби га Лисац, па с њим у торбу. „Сад сам ти, Пијетле, скувао чорбу!
Хитар је Тоша, нема му мане, на ватру личи живу, па за трен ока и у два скока уз врбу стругну криву. Вири одозго и злобно рече: „Попни се, Жућо, риба се пече.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Синоћ се умио, врат испрао И на капију се малу искрао: Па пошто са брзином не кубури У три скока нађе се на Чубури Где се, као што добро знате, Плеше и пева у ситне сате. А преглед соба? А васпитачи?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И можда га је од скока уздржавала помисао да би некоме од њих могао пасти на главу. И то не толико, или бар не искључиво стога што није хтио
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше,
Петровић, Растко - АФРИКА
У висини се ломи грана од скока каквог мајмуна, а ћутање шуме остаје неповређено, апсолутно у својој величанственој страхоти.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
о богатству, о жртвама имања, али разговори о том остајали су за после: сви се некако бојали нечијег прислушкивања и скока. Онај богаташ са уцењивачким писмом, и његови синови, нису се виђали нигде пун месец дана.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но, по срећи или несрећи — оћемо л’ својски да се искажемо? — свет (осим малог скока) далеко не пада од своје кладе. Сам стоикер, који тако лепо нпр.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А Маџари игру започеше, трећу игру, скока јуначкога; а кад скочи Облачићу Раде, он надскочи три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од
“ Па ђогату покупи дизгине, удари му казан-бакрачлију, ражљути се бијесан ђогате, од три скока мени доскочио; па потеже златна шестоперца: колико ме лако ударио, растави ме од коња малина, састави ме са зеленом
Но кад дође турској караули, ал’ ту бјеше тридесет Турака, метаху се камена с рамена и скакаху скока јуначкога; када дође Даничићу Виде, он Турцима турски селам даде, Турци њему боље приватише: „Добро дође, незнана
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Па ово је Стричев магарац Сивац! У два скока био је код магарета и одушевљено стао да га грли. — Драги мој, рођени, паметни!