Африка
Швајцарац пуца и омах други један сиви још већи мајмун, стари, скаче огромним скоком младоме упомоћ, и затим обоје нестају.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Други опет, готово трчи да ангажује. То је један трговачки калфа. Али једним скоком преварио га је један касапски калфа, па му играчицу преотео. Ту је и Нестор Профит, са госпођом.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Одјуривши са слугама далеко испред пука, он заљуља сав мост скоком свога коња, тако да је морао да застане. Било је рано још.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ето мене до обале. Чун ту вежем, лаким скоком На обалу па излетим, Па лаганим онда кроком Двору миле ја полетим. Близу двора гле менека, А на врати оно ко је?
мало на ти врати, Глену драгу свом назаде, Ал' је спази брижна мати; Погледа је, плану оком, Шта ће цура, мора скоком! 69.
Бежи, бежи, силан Боже! Промили му испод коже; Затрепета, плану оком, А поскочи лаким скоком, Она за њим, но залуду, Већ на стену попе с' уду; „Урош! Урош!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Безбрижно живи, доброте пун, лукавства никад ни један трун, сва му је брига рођени кљун. Тај ти у замку упада скоком, готов је зачас, док тренеш оком.
“ Прозору Пијетлић допаде скоком, нахери главу, зажмири оком. „Лијане, кажи: шта ћу да радим? Да вјеру дадем ријечима твојим?
“ Потрча Мјесец брже нег очи, кроз врата шмугну, у кревет скочи, а сврака опет галаму ствара: „Побјеже скоком! Држи га, стара!“ Јадна се бака из сна трже, збуни је дрека и румен сјај, па свраку пита што може брже: „Откуда?
Овамо брзо, руку ми дај!“ Трже се Мјесец, баке се плаши, сада ће мисли, почети бој, па брзим скоком низ небо праши, а за њим сипа звјездани рој.
Пожури, Тошо, потоп је дошȏ, брже, скитницо стара! Не мрдај брком, не жмиркај оком, олуја иде, напредуј скоком! Кроз траву мачак окретно жури, промиче стазом уском, а за њим киша уз поље шиша, засипа њиве пљуском.
“ Ждерко се трже, погрби леђа, у небо зирну оком. „Ево и дана, враг је у торби, бјежати ваља скоком!“ То рече, врећу на леђа врже, па јурну њивом што може брже.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
лако обрну ка споља ту се и многа потроши снага потребна цвету да цвета и сунцу да греје и љубави што се преноси скоком.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
животињо!... Јеси видео ко је Пера писар!... И ти, смраду један... И опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И, тако, без мора, прелићу живот наш, зорама Фрушких гора. И, тако, без пића, играћу, до смрти, скоком, сретних, пијаних, бића.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ево ти врата!... И он се обрте, једним бесним и нервозним скоком притрча к вратима, отвори их рукама које дрхтаху као у љутој грозници, одјапи их широм, па као да му она црна празнина
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком. Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече Спасоје, видјевши да се она двојица не раздвајају. „Богами, поједоше!“ викну Крцун, те једним скоком стани се украј торбице. „Ха, ко је Озринић... поједоше све!“ викну сад Мишан, једнако лежећи и ценећи се од смијеха.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
се диже у зору да звони Здраву Марију, а камоли да прати пишице стрица кад дигод на коњу пође, а камоли да буде свуда скоком, куда редовници оком, кâ шта је, боме, ред најмлађем дијаку! Аја, брате!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Са стране: само трске и баре Са жабљим и гуштерским скоком. Ми идемо помно кроз све то, А слутимо: жита, ражи, Хлад, неку љубав без лажи, Неки цвет, нешто свето.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
критичном, као после грома, као муњом ошинут, као рањени пантер, прену се Обилић; онда једним балетско-пантерским скоком одскочи Обилић у страну, онда гурну Вука Бранковића, и онда лицем публици, витлајући рапиром (који је подигао) око
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
и тамо) витлати и замахивати смртном косом, но увијек или превисоко или прениско, тако да ће Младић, било чучњем било скоком, сваки пут избјећи њеном замаху. А кад коса баш потрефи како треба, тачно у висини струка.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Истога тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање. Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду.
И напослетку, угледавши врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи. Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од
Нек се мучи!... И ја ћу се мучити !...« Једним лаким скоком, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журно, готово
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
једнолично али и ритмотворно сегментовање које налазимо у стиху Стражилова, на пример ово: „играћу, / до смрти, / скоком, / сретних, / пијаних, / бића”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Пустио бих све нек’ иде Својим путем, својим током Ја бих само тебе слушô, — Куд ти оком, ја бих скоком. Умáкô бих шећер у мед Да ти буде слатка храна; Пурпур, свила и кадива За тебе би била ткана.
Петровић, Растко - АФРИКА
Швајцарац пуца и омах други један сиви још већи мајмун, стари, скаче огромним скоком младоме упомоћ, и затим обоје нестају.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја ујутру зјело рано, провозгљанув оком, Скочи нога за ногоју из постељи скоком, Когда сњежне ја увидјех превисоке џаме, Силна бурја душе, сн'јег у очи сипа, У домове завирује, по тавани ђипа, Људе
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Венеција је у опасности. Несити шакал вреле Азије, Европе полу скоком прејурив, Престоље златно силних краљева Омастив крвљу свога беснила — Сад море мути бојом мача свог. ВЛ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Оно узе камен на рамена, — једном баци, док Виду добаци; другом баци, далеко одбаци; и прескочи скоком јуначкијем. Тад викнуше Турци Лијевњани: „Врат’ се амо, босанска делијо!
Тад викнуше Турци Лијевњани: „Врат’ се амо, босанска делијо! Одбаци ти Туре Малагића и одскочи скоком јуначкијем!“ Кад то зачу Даничићу Виде, поврати се турској караули, па се хајдук бјеше уморио, те распучи