Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« Попови се смеју сви, а ја, у забуни, кријем нос руком. А вала није ни његов мањи. Ако ја пијем ракију, не скомрачи ни он вином. Али шта ћеш... и нос се у сиротиње боље види«... Врата се отворише и звонара се за час напуни гостима.