Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Свирајка му се здрузга, али мајсторија свирању у њему оста. Не дичи се, брате, с туђом срамотом. О правди многе се сконе плету. Дугорепа је несрећа. Роди ли се човек — то ваља му и умрети. Остати ка на цедилу мазул.
Рече ми: стигла те је честита срећа; а рада сам видети је и сазнати побољма. Врх натуре ми реч издајеш, а сконе не исказујеш, чудно ми је за то. Гаврил О, пречиста, што је теже од снаге, то се само види да се не може поднети.
Што је то што те носи и подиже, која је при теби мудрост, које ли су потајне сконе и вештине, како своју меру имаш и преходиш с памећу на јаве и на сну од места до места а ум ти се никуд не креће, нит