Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Све ли то мора остати? О свету! Така ли је на теби правица! Баш ли онда морам скончати се кад најбоље могах поживљети? Лекаре зовите! Плаћајте нек се по свих црква бденија и молитве творе!
Ленивац се није родио да живи, него да труне и да гније јоште за живота. Ако се убог роди, просјаком мисли скончати се, нити је општеству, нити је својој фамилији, нити је себи на ползу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И сад је више ништа не задржа. — Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано! Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи! Сад знаш све!...
Да ме прегуркују око огњишта? Остави се, баба, ћорава посла!... Кажи: богу хвала!... Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!... А добри бог, видиш, како лепо даде!...
Теодосије - ЖИТИЈА
Макар и не престали да ме хиљадама нападате и изгоните, у име његово ја ћу и живот мој овде скончати, а ви ћете бити посрамљени и ишчезнућете“.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
је у трошан оквир сместила Слободе српске сјајан одломак, Окупат челик крвљу њиховом, Код твојих ногу, после... скончати!... (Чују се споља пушке.) На посô сад! ГЛАВАШ: Бирај, Исаче, Па гађај главе као дулеке!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Услиши једну, Венус, последњу чашу и муку: на њени руку скончати! и при постељи сице зацвели: „Уви мње сама, што без Адама остају!