Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
цркве и манастири; најпознатији су Грачаница, Дечани и Бањска, на Косову и у Метохији, затим многе цркве и манастири у скопској области, које су подигли владаоци из династије Немањића: Лесновски манастир јужно од Кратова, који је подигао Оливер,
најбоље очувана у косовско-метохијском варијетету; затим на горњој Морави (око Гњилана), па у околини Ниша и Врања и у скопској области; на истоку од Скопља према Кратову, на западу према дебру и на југу према Прилепу.
црта старе српске цивилизације, нарочито у долини Мораве-Бинче (око Гњилана), у Поречу, у тетовској котлини и у Скопској Црној гори.
Ни на једном комаду женске ношње нема веза. Везене шаре престају код Сливова, па се јављају тек око Куманова и у скопској околини.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“²⁵ Није, иначе, увек лако извршити оно што стоји у рецепту за љубавне чини. Тако, на пример, у Скопској котлини препоручује се да девојка скине прстен мртвацу с руке, и то устима, а онда кроз њега да погледа момка кога је
³⁰ Другим средствима, биљкама, ослањајући се на исто начело, служи се девојка у Скопској котлини и другим мастима. Да би се за њу „лепили“ момци, она се опасује травом која се зове „леповац“, а да је момци
⁹ Често нису ништа укусније многобројне мешавине које нероткиња мора да попије не би ли тако зачела. У Скопској котлини жене верују да моћно средство које помаже зачеће јесте прах од иконе размућен у води.
⁴⁹ Не ваља се, кажу у Скопској Црној Гори, да трудница удари мачку или псето да не би дете маукало као мачка, односно лајало као псето.
У Подрињу, Шумадији, Хомољу, Црној Гори, Херцеговини, Врању, ђевђелијској кази, Скопској Црној Гори, на Косову итд. верује се да не ваља да трудница било шта украде, иначе ће дете када се роди имати белегу
(У Босни, међутим, мисле да ће дете рођено у уторак бити срећно, али да неће бити дугог века, а у Скопској котлини да је „најубаво“ да се дете роди у уторак, четвртак и понедељак.²⁹) Посебно амбивалентно значење има среда.
²² Изузетно, дојење може да траје четири, пет, шест, на и свих дванаест година! У Скопској Црној Гори, пише Атанасије Петровић, „нису ретки случајеви да се дете одбије у четвртој па чак и у петој години, а
¹⁰ У Скопској Црној Гори врачара малим хируршким захватом — подсецајем испод језика — разрешава проблем проговарања.¹¹ Када дете не
’, ’варим суво да стане сирово!’ одговори јој ова.“ Поступак се, као што је то обичај, понови три пута. У Скопској Црној Гори друга, већа деца узму за руке мало дете које још не уме да хода, воде га и говоре му: „Цам, цам, цама,
Када дете пређе извесну узрасну границу, тада је оцу допуштено да се њиме бави. У Скопској котлини отац не узима, због „срамоте“, дете у руке све док оно не почне да пузи.
²⁷ Деца, без обзира на пол, која чувају и забављају бебе, у Скопској Црној Гори називају се „дадијама“. За овај посао она добијају од мајке као награду „нешто у новцу или стварима:
Плетењу и ткању девојчице учи мајка, снаха или нека друга жена из куће. Да би се девојчица у Скопској Црној Гори научила да везе, она се даје као „чирак на мајстора“.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
68, 103), у котлини између Битоља и Прилепа нека дрвета »крај цркава, џамија, старих гробова« (ЗНЖОЈС, 43, 647), у Скопској црној гори храст, брест и клен (ГЕИ, 24, 129—136), у Височкој нахији брекиња, трешња, оскоруша, крушка дивљака, храст