Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Али, нико му се тако не чуди као господар Белкић. Он — салвет му за горње дугме од прслука скопчан, главом на десну руку нагнут — гледа шта Љуба ради, да ли све по реду иде.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но ипак изглед лица му је паметан. Што ближе смрти, све је паметнији. Дуг, с трудом скопчан живот велика је школа. Пред смрт човек филозофско лице добије. Пред смрт човек један другом највећма наличи. А Шамика?