Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ако је и богат, кад се разболи или у какву скорб упадне, што ће му богатство помоћи? Напротив, исти сродни његови радо му смрт чекају да што закваче.
Онда почну псовати и проклињати таку срећу. „Немојте, браћо, — рече један од њих — ви добро знаше да су радост и скорб две сестре које једна за другом долазе, ви сте се малопре одвећ радовали, време је да мало и поскорбите.
Радост и скорб две су сестре, вели наша басна. Сад да видимо која је од њих паметнија. У радости и благоденствију човек заборавља
Остаје нам да речемо шта је завист и како се рађа. Завист је скорб о совршенству другога. Ово кратко опредељеније показује у исто време и шта је она и начин на који се рађа.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
сија — ова силити — трудити сиреч — то јест склонити се — примаћи се, прићи склоњеније — склоност, наклоност скорб — туга, брига, жалост скорбити — жалити скоро — брзо скот — животиња скуд — тврдица скудост — немаштина,
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
му исте ствари пружа): Благодарности благи знаци Солнцу јесу подобни, С благодатни које зраци Тму од свјета прогони. Скорб и туга ишчезава Равње свака со свјета, Љубов тепла гдје почива, Пријатељство гдје цвјета.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Срећа ми се, худом, ах! не смеје, Љубов увек љубјашчег ме бежи; Мен’ весеље радост и не веје: Моме скорб и јад на срцу лежи.
возопит? 1832. Јован Пачић ИСПОВЕД Да сам убог и сирома’ Био већ од младости, Скорб за тужну да сам о’ма’ Ретке мењ’о радости, — То сам пред’о све забвен’ју.
Злато и свила покрива прси печалне и болне, Испод осмеја скорб брижљиво дави срце; Радости ретке капље у горчини чезну обилној, Кратке весеља часе стогуба напаст прати.