Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко никада није чувствовао горест скорби, он није кадар ни праву сладост радости чувствовати. Ко хоће да је његова радост словесна и разумна, а не само
У радости и благоденствију човек заборавља себе и бога. А друга сестра што чини? „Помјанух бога во скорби мојеј и' возвеселих сја”, вели пророк. Није ли ова паметнија? Премного!
Правда да совершено благополучије, без сваке бољетице и скорби, не ваља на овој земљи искати, зашто нисмо само за овде створени; али сваки који може бити више задовољан него
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Чрни твоји Заплећу ме власи, Љубов нежна своју У прејаку мрежу, А погледи твојим У очесам лежу, Којих један скорби Моје све угаси: Лице бело твоје Болесну ми душу, Болесно и срце За тобом распали.
Јован Пачић ТИБУЛ СРЕЋНИЈИ После скорби, туге петолетке, Давно жељан видих Нови Сад, И тврдости скоро необретне, Врагом смрт претјашчи Петров Град;
Кад други своје несрећу куће, Деце оплакује срам, Ти си без сваке скорби ишао, од сваке беде стран. У вечном света немиру ти си Један уживао мир. О, срећан ти си!