Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Лакомост гладна, што туђе вреба, Није ти крала ноћ, Нит жеља к слави, немира пуна, Гризла т’ живота моћ. При скорбном твоје погребу мајке, Гди сродника тужаше глас, Ти си без суза, спокојан остао, Сваком мудрацу образ.