Употреба речи скорог у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Чини се да је осјетила далек пут без скорог повратка. Остала је на једној окуци, неодлучна, тужна, и канда мало постиђена због те нехотичне издаје ...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су се му јаче жиле. Био је намрштен, љут. То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим,

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Гојко се насмеши задовољно, победоносно. Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи. Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

носио увијек будно у свијести, и ма шта он радио, ма куда кретао, гледао сам га увијек у знаку и под печатом тог скорог и неминовног удеса.

о, хвала, хвала... и надају се да ће ускоро, сасвим ускоро... хвала..., хе, дакле, до виђења, до скорог виђења, хвала, хвала, још једном, довиђења! — И коначно одлазе.

Још мало, па: „Хе, дакле, до виђења, до скорог виђења” — и одлази. У соби је нагло постало за један степен мрачније: као да је лустер погасио све сијалице осим једне.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

слици најужаснијој Крваву судбу сина рањеног Несрећној мајци предсказивати: Да, кад јој петла први гласови Освитка скорог бледи долазак Узнемиреним кажу прсима, Да спремна буде мирно слушати Мртвога сина повест жалосну; Па када чује...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

- Ви пристајете? Дакле до скорог виђења! А што сте толико задоцнили, драга пријатељице? - Разумем: питање тоалете, најважније за жену!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности