Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... — Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!... Ох!... ала ћу умети живети!...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Бјеше му као топцу који се спасао на какво пусто острвце, гдје је слаб изглед на скору помоћ, те, након прве радости, настаје страх од мрачне будућности.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им дâ на знање како су му, поред свега
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Бедни ли смо ти ми људи!.. ...Преко крвавих трупова што леже пред нама, и у којима сваки од нас гледа своју рођену скору судбу, ми цмо продужавали пушкарање с Турцима.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— И то, и то — И поноћ грми, јечи планина, А постоље се мога престола Узнемирено тресе пода мном, Кô да ми гласи скору походу Крвожеднога мога небрата?... ЈЕЛИСАВЕТА: Је л’ и то сан? Сневам ли ја? Ох, ако сневам, де, пробуди ме!