Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Те вечери, јула 1914, умукло је већ било и блејање оваца. Овчарски пси се разместили по околним брежуљцима, скотурени али начуљених ушију... Једино се чуо зричак и лавеж паса из долине.
А људи на оној страни изгубили су већ појам о себи, и као скамењени лежали су непомично, скотурени у јамама. Команда се не чује. Није ни потребна.
Угледасмо бојно поље. Лежали су мртви на свима странама између поломљених пушака и разбијених ствари, скотурени, опружени, са раширеним рукама, или лицем заривеним у земљу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници су седели скотурени око ватри, док су коњи брстили трње. Преко ноћи паде киша. Шатори су прокишњавали, вода подилазила испод тела.