Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И чујем како на фуруни зуји чајник, мирис липе се у снегу осећа, и видим како скочањене руке лончетом чаја греје дрвосеча, чији син излази у пролетњи дан, ведар, плавичаст, капу и капут баца на храстов
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
И даље је стрме падине брега засипао снег и била је глува тишина. Мрзли су се онде, хукали кроз скочањене дланове, ушмркивали слинаве носеве и цупкали. Залутали су! Дадара да залута?!