Употреба речи скочи у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Злато сину, а мати скочи, уплашена. — Откуда ти те минђуше и те белензуке? — запита га упрепашћена мати. — Та то је злато, то су скупе ствари..

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„Но залуду, све ти то данас преда мном неће помоћи.” Скочи на њега и прождере га. Наравоученије Живо и дјејствително описаније силна неправедна и слаба неповина! „Ко те пре?

Но стару и немоћну смејати се што посрће, то је права лудост и знак зла срца. На клизавици падне човек, препадне се, скочи на ноге, обзире се гледајући јесу ли га многи видл'и и не само не срди се ако се ко томе смеје, но и сам се себи смеје

Магарац помисли да лав од њега И бежи, пусти се за њим и удаљи се од петла. Онуд лав скочи на њега, и да му познати ко је лав, ко ли магарац. Наравоученије Онда се ко највећма осрамоти кад себе заборави.

” Уђе ова. „Хе, ко ту спава” викне. Скочи пас на њу, шчепа је за гркљан, и учини конац пријатељству. Наравоученије Кад год ко с лукавим и злим има што

Ови сиромах лупи о земљу, и бојећи се да му се јошт што не пригоди, скочи и начне бежати, јаучући. Виде га други пси којима се је он хвалио да ће на част поћи, и запитају га како му је било на

— „Што ћемо се ми толико мучити и дангубити, кад то може и о мањем арчу бити? Скочи да те видимо, пак ето ти нам остров Родос!

ту шљунке, којима се никад за живота није надао, стане га таки лелек и јаукање да сав комшилук на ларму и на оружје скочи и притрчи, ко у кошуљи, а ко у гаћа.

” 121 Лав и миш и лисица Лав у својеј пештери спаваше. Дође миш и претрчи му преко шије: тргне се лав и скочи иза сна. То гледајући лисица споља, начне му се посмејавати говорећи да он, лав будући, миша се боји и плаши.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

и труди се, да би како дошло се до мира, но ми често погледамо на оно што се надамо, док опазисмо у Топчидеру димове. Скочи Катић аки би не знао.

” Сви су други ћутали, а онај немирни трбушати Француз скочи са столице и рекне: „Да моја нација тако страда, па да мене себи на жертву зове, ја не само да сам професор у Харкову,

Сад наш комшија и парох, поп Панта, скочи с коња и старца свеже. Ову сам пушчицу гледао у попа Панте; мало је дужа од једног аршина, не ваља три гроша.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Павле!... Боље! Боље! Ено нечијих свиња у њиви!... Боље истерај!... Ах, терај у обор — стоку му погану! Паја скочи незграпно, па поче климати — бајаги трчи, вичући лено: — Уша! уша! — Боље, море, боље!... Горе уврх њиве!...

— подвикну Рака још жешће. Док ти и Стеван плану, па скочи: — Ама, шта ти хоћеш, Радоване? Хоћеш да ти ја чувам кукуруз, а? Да ти ја терам свиње, шта ли?

« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан. Оно одмах, јечећи, скочи на кола. Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.

« и скачу око ње га као бесни. Најпосле ти оно момче спусти бубањ на земљу па, токорсе да се н оно нашали, потеже и скочи на њ. Пуче кожа и обе ноге пропадоше му унутра. Оно само укокоти очима. Сватови дигоше грају око њега.

Њих два носе се као бесни — не да се Милун, не да се Среја. У том рвању догураше се до амбара. Оно момче скочи буновно, па нададе дреку и утече некуд у коров.

А Пупавац тек стаде дрекати: — То је срамота!... Срам вас било! Зар сте ви трговац! — Ко сте ви? — скочи Никола у чуду са столице. — Ја толико потрошио... — дере се Пупавац још жешће... — а ви ме за нос вучете...

Учитељ Никола уморан, спава увелико. Док стаде лупа на вратима школским. Лупа — рекао би, сад ће врата иставити. Скочи Никола олако бунован и викну. — Ко је то? — Наши смо! — одговори неко споља, а једнако гура у врата. — Који наши?

Сава заркао, па баш ни у уво. Марјан лупа још жешће. — Е, е — ко је? а! — дрекну Сава иза сна, па скочи те отвори врата. Марјан, како беше навалио, умало не паде на нос преко прага. — О, о! Држ' се!... А шта ћеш ти сад?

— учини Живан и попридиже се мало. — А почем? — Што не даш момку девојку? — Зар њему?!... — викну Живан и скочи. — 3ар оном дроњи што је забаглао чибучић чим је испао из пелена? Море, куме, ти немаш памети! — Куме!

Море, куме, ти немаш памети! — Куме! — викну и Пурко и скочи. — У памет се ти, море, ја сам кмет! — И ја сам кмет! — обредну се Живан на њ. — Ако. си ми дошао за то, слободно иди!

— Окани се, Ћебо — вели му Страхиња. — Нисам рад... — Шта ниси рад? — скочи и Срдан. — Ево ми ћемо поћи с тобом! — Богами, и хоћемо! — прихвати Ћебо. — Ево ја ћу први. Хоће ли још ко?

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— А!... Пепо!... — заграја момчадија. — Дед јако!... Пера надскочи Лазару. Лазар скочи и доскочи му. Пера скочи опет на белегу. Отпоче надметање. Али набрзо убарабарише. Један другом не могоше одскочити...

— А!... Пепо!... — заграја момчадија. — Дед јако!... Пера надскочи Лазару. Лазар скочи и доскочи му. Пера скочи опет на белегу. Отпоче надметање. Али набрзо убарабарише. Један другом не могоше одскочити... Сви стали и гледе.

— викну он. — Аха!... Чек’ сад Лазара! — викну младеж склањајући се. Лазар приђе мети. Све стало, не дише. Лазар скочи на белегу. — То вреди!... Дед’ сад, Станко!... Станко беше ведар као пролетњи данак.

Лазару смрче пред очима... Он напреже сву снагу, али не може доскочити. Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. — Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија.

Станко се хипну и прескочи нож... Гракнуше са свију страна као да добише нов живот... Све живо скочи око Станка. Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на лице...

Станку застаде залогај. Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. Он скочи и побеже напоље. — Еј, море! — смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!...

— Симо! — рече он брзо. – Чујем! И Сима скочи као опрљен. — Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге

Она обори главу. Чудила се својој куражи. Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... Мати скочи. Докопа је за руку и упршти погледом у њу. — Откуд знаш? Она је ћутала. — Откуд знаш, питам те! — Не питај ме, нано!

Док рече харамбаша: — Ногићу! Смени стражу, па да се леже!... у млађега поговора нема. Ногић скочи хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. Кад се вратио, харамбаша погледа по дружини.

Он чу збиља грактање из дубине дубраве. Погледа око себе: све беше на ногама. Скочи, У тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. — Је ли оно прави гавран?

— Помоз̓ бог, Иво! У овом тренутку Иван се зарадова. Он скочи са столице: — Бог ти помогао! — Ја се мало свратих да видим шта радиш... — Баш си добро учинио, седи... — рече он...

Наједаред пуче пиштољ. Он се трже. — Устај! — викао је Ногић. Он скочи и погледа нада се. — Шта је, што ме будиш? — Дева те тражи. — Шта ће? — Да ти нешто каже. — Јесте, ја те тражим.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

чича-Ђорђа! Јест, чича-Ђорђа. Знаш онога! Ја сам био мали. Онога што је радио с татом! Знаш? Сад и моја мати скочи из кревета: — Ђорђа Радојловића? — Њега! Сад се морамо вратити натраг.

Моја мати клону крај ковчега и обнесвести се. Сестра врисну. Ја скочих из постеље. И Ђокица скочи. Седосмо доле на патос крај ње; љубисмо је у руку: „Нано, нано!” Она метну руку на моју главу и шапуташе нешто.

Седосмо доле на патос крај ње; љубисмо је у руку: „Нано, нано!” Она метну руку на моју главу и шапуташе нешто. Онда скочи, упали свитац па прижеже кандило пред светим Ђорђем. — 'Одите, децо, молите се Богу да нас избави од пропасти!

Сви поскакаше, и сам начелник скочи! После се само вратише — и начелник се врати. Псују онога ко је свирао — и начелник псује, а не зна ко је!... Ја...

Капетан скочи; сабља му се отиште н са звекетом лупи о земљу. И Благоје се трже: — Нећеш, бре! — рече он и као да поново повуче

Ни вина да наточи! И убио га бог који је и за шта не послуша, или је и најмање у чем увреди! Он скочи. Сиромах старац! Величанствен, па ипак смешан и жалостан. Дркће као питије кад изиђе напоље. Сви се прекрстише.

Сио поп на клупицу у авлију, турио сиједу главу у руке, па се не миче. Онда му уједанпут сину нешто кроз главу. Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку малога дјетета из собе. Он клече на траву и узе се молити богу.

— Лијепо, оче! — веле да је рекао. — Хвала ти! Таки мени и требају! Кад послије пођоше, а поп Митар скочи на нашег попа: — Како ти да говориш онако пред његовим преосвештенством?! — Да како ћу? — рече наш поп.

, па стадоше пред цркву. Скочи један што сједи с кочијашем, па попа у руку: — Хајдете — вели — поздравио вас господин владика да идете на ручак.

Онда уђе један стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку. Чича сав поцрвење. Кад чича изиђе, а владика помилова Мару па рече: — Овога чику, 'ћери, не мораш

Препуно јој срце, па не може нигдје да се скраси! Сједне на креветац, држи колач у руци и гига ногама. Онда скочи, трчи у кухину и тјера Иконију да јој прича којешта.

Хајд, хајд, па право у народ. Уставише се кола. Гледамо ми ко ће то бити. Господин човјек неспретно скочи с кола, па тромо и као да је богзна како уморан приђе столу гдје је и поп сједио.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— О, пардон — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли! Извин’те што сам се толико задржао. Први пут, па толико да траје визита...

— Помоз’ бог, Петре синко! — Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир и пољуби г. попу у руку. — Па, како је? Како?

— Е, па ’оћемо л’, Перо — рече поп Спира и диже се. — Можемо, господин-попо — рече и скочи Пера и викну бирташицу, која уђе. — Је л’ какав пут до Ченеја? — Рђав, господин-попо...

— Укр’о зуб! — понови гђа Перса, и скочи са столице, и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста! Немој ми казивати, нећу да те слушам! Боље главу да су ти украли.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Он је узе и поче с неповерењем да загледа. — Вода, вода... — силом почеше сви да га уверавају те он испи. Али одмах скочи и гадећи се поче да се тресе, рукама брише уста...

— А, а! ... — поче он као да тврди, радује се, грца. Сви ударише у смех. Он, одједном као да се отрезни, скочи. Сви опет још у већи смех.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

То је — цорпус деліцті. Сад све знаш, дај преко писара преписати, па суду предај. Ту је и Мица. Кад је све то чула, скочи са столице од радости. — Па, ма била Алка само на један дан, један сат затворена, задовољна сам.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

подизати главу, па осети како га та гомила све више и чудно дражи и како га спопаде једна сасвим луда жеља: да као луд скочи и попне се на један од оних сандука онде, испред неког дућана, па да сву ону светину растури просто са неколико речи.

Командант зовну командира пете батерије. — Ваш Христић? Зацело? Видите тачно! Онај скочи с коња, наже се па загледа: — На жалост, господине пуковниче!... — Био је добар?

Африка

Ако је играч мушкарац он игра сâм. Зато је обукао неку широку хаљину, која лети око њега кад скочи високо увис, машући рукама. Врти се у круг што год може брже, одскачући што год може више.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Павле је имао да стане у потиљак профоза, између два хусара, са исуканим сабљама, и да скочи у двојне редове, на деоно, а на команду „марш, марш“, да прође ходником, иако се љуљао, корачајући, и посрћући.

Имао је да скочи у двојне редове надесно и да пође у подрум, између два хусара, са исуканим сабљама, на команду: „Марш! Марш!

Тек онда, тек онда, Исакович скочи, као да га је опарила, па је гурну, чизмом, као да, у штали, буди неког, свог хусара. Дрхтао је од беса.

Сви су путници видели шта је учинила. Цело друштво, из кола, смејући се, закука. Исакович скочи и потрча да шешир спасава, али кад га скиде, са ватре, трикорн је већ имао рупицу, као да га је пробио метак, из

“ За тренут се чинило као да Исакович хоће да скочи из кревета, али је после остао тако, полуподигнут, загледан у Божича. Божич му онда рече да треба да пожури.

Хтеде да скочи и дрекне. Пре него што је, међутим, викнуо, или скочио, одшкринуше се, тихо, и врата у одаји у којој је спавао, а у

Њега су били арестирали и потерали, у Осек, али је он побегао и дошао да тражи росијску заштиту. Кад то чу, Копша скочи, хитро, са троношца, као да се помамио. Поче да гаси свеће у канделабру, а викао је и на Агагијанијана, да гаси свећу.

Скелеџија, терајући скелу, не мож да је притера уз обалу, па дохвати конопац, којим везује скелу, и скочи у воду, да повуче скелу. А његова мати врисну и ухвати га, оберучке, у наручје. Али скела већ пришла крају.

Шта се дереш и плашиш то дете? Исакович се сећао, сад, и како се на обали, тако мали, оте из материних руку, па скочи из скеле и узе купити, по песку, на обали, камичке, и турати их у недра.

Кад је и десети дан таквог живота у Вијени дошао и прошао, Исакович скочи једно јутро, као да се помамио, па затражи перикмахера и поче да се брије, да пере главу и удешава и мирише кику.

Тада скочи, са постеље, снажна, као неки младић, који са коња силази, и поче да се облачи, прекидајући и облачење, пољупцима.

Мисли само, каже, да, кад би се вратила, опростила би Трифуну. Она онда скочи, онако стасита, па му рече да јој се, при самој помисли да се врати Трифуну, привиђа та полегуша, гола, ускакавчена.

Теодосије - ЖИТИЈА

Ово говорећи скочи на њега, као да ће га ударити. А овај обузет великим страхом, побеже од њега, и искочивши из лађе у Лавру бежаше, а

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Али Секула не слуша и све се више удаљује. Тада непознати ободе свога коња, који скочи у висину за три копља и брзо стигне Секулу. Овај примети да је човек који се претварао изнемоглим страховити јунак.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Истог часа Сланинко престрашено цијукну: — У помоћ! Скочи коњ на мене! — Позор, браћо, ево коња мишоловца! — дочека с вреће миш Брашнов.

— Предајте се лопови! — дрекну он, па из све снаге распали тољагом по медвједу. Крушкотрес Кукурузовић скочи иза сна и прије него што је стигао да урликне, зачу из мрака Бркин глас: — Начинићу од ваше коже јаку за капут и

Крчмар стаде гласно да сриче онај чувени Оглас и проглас, а кад га је завршио, мачак Тошо радосно скочи. — Мрњау — фрњау — крњау, мене још воли мој чича Тришо и примиће ме драге воље натраг! Хајдемо Шарове!

— Шарове, пусти ме напријед, а ти се сакриј иза мојих леђа, па кад Жућо јурне овамо, скочи и дочекај га. Шаров прилеже на ивици кукуруза, а мачак Тошо стаде испред њега и повика: — Мијау, изићи ми на мегдан,

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

сваки угао Погледа се да нема ексера да нема лопова Да нема кукавичјих јаја Зажмури се и на друго око Чучне се па се скочи Скочи се високо високо високо До наврх самог себе Одатле се падне свом тежином Данима се пада дубоко дубоко дубоко На

угао Погледа се да нема ексера да нема лопова Да нема кукавичјих јаја Зажмури се и на друго око Чучне се па се скочи Скочи се високо високо високо До наврх самог себе Одатле се падне свом тежином Данима се пада дубоко дубоко дубоко На дно

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

Једнога дана стао је на об, решен да више не живи ко роб. Па скочи у реку, и већ томе сл, а није знао уопште да пл. Фотограф стиже, и намести бленд, Змај рече и то беше.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

РИНА (претрне, скочи и гледа га право у очи). АНТА: И разуме се, други брак је одмах пао, јер Савета није била удовица када се удала за

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ту се опет јуре Пера и млађи Полачек, сад један, сад други стиже, и тек што један другом на пету не скочи. Сад ће бити мађарски „соло” и „чардаш”. Ту је Пера ремек начинио, нема му пара.

Није, то је њен брат. Брат кад види да нема кључа у брави, оде у собу и скочи кроз пенџер. У тај исти мах дошла баба да отвори капију и Јуцу да повезе. Кад види брата, назове добро јутро.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Нико не проговори ни речи. Било је дванаест великих чамаца са веслачима и Беренклау одмах скочи у први. Чим се чамци напунише, кретоше низ воду, пребацивши се уз мрачну обалу острва насред реке.

Пренеражена, схвати да је на самрти. Тада хтеде да скочи од ужаса и да врисне, трзајући се у постељи и тресући главом по јастуцима, док је бабе не прихватише.

Довољно је било да изусти њено име, па да епископ скочи. Требало је ћутати. Јер нестајао је тај живот за који дотада мишљаше да је сав чврст, састављен од бројева, рачуна,

Сваки је час осећао да ће да скочи, урликне, па да почне да грчи безумно, гризући зубима себе самог и све што му на пут дође.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

⁸ Жене без деце у Хомољу „пазе кад нераст скочи на крмачу и запени устима, па хватају од оне пене у новој дрвеној ложици, и њоме замесе тесто и направе три куглице,

Матавуљ, Симо - УСКОК

Заиста чим они назваше: „Христос се роди!“ Маркиша скочи и викну: — Изласте, ђевојчине, брзо, рш!... Ваистину роди! Седам цура, једна за другом, искакаше мимо њих.

— Лазо! — зовну владика. С клупе скочи омален, црн човјек, одјевен од појаса навише латинским хаљинама. И одазва се: — Заповиједајте, господару!

Деде, боље је него да опет капетана лијечиш и вараш! Онај печени и оглодани кувар скочи с клупе: — Шта вара? Ко га вара? — Ваистину, нијеси ли га тро румом?

“ Ја му вратих мило за драго, а он скочи и потече на мене. Имађаше у руци брстину. И говораше идући на мене: „Сад ћеш запамтити, никоговино!

Али добро би било да се обојица заложите и да понесете мјешчић вина! — Обраде! — викну ђака. Ђак скочи из мађупнице. — Иди код Лаза и донеси овијем путницима по залогај јела и мало вина. Спреми им вина и за пут!...

Одједном Јанко уздахну и шапну њешто. Дјевојка скочи: — Јанко мој! Хоћеш ли што? — Жедан сам! — рече он. Милица брзо донесе чашу разблажене медовине, коју бјеше

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

У следећим стиховима осећа се ритам скакутања и поигравања, примљен и научен од дугоухих: Скочи зека из јендека, Па по снегу лако прти. За њим скочи други, трећи А за трећим и четврти.

За њим скочи други, трећи А за трећим и четврти. По ћилиму белом скачу Један другом на кркачу; Преметну се преко њушке,

Колико ме видиш малу, Ја с људима збијам шалу; Ја им зујим око уха, Човек маше, трепће, духа, Љутит скочи да ме смлати, Ја одлетим, па се вратим, Па му седнем бесно, смело, Сад на лице, сад на чело а рат између

катренима, неком врстом резимеа: Коча никад није био плашљивица, кукавица, У сваку ће хладну воду као жаба он да скочи, Али овде, усред песка, ухвати га дрхтавица Што му којекакве слике у пустињи виде очи.

Нит је смогао снаге да скочи и побјегне, нит је могао да плаче. Забезекнут и ужаснут гледао је расрђена старца, стезао је у руци већ заборављену

међутим, са стварима поигра на старији, познатији начин, утисак је кудикамо пунији, лепши: Шутну лопту Јовица, лопта скочи као птица из дворишта. Ништа, ништа. Ко топ пуче тротоар - дочека је оџачар.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Ове речи — слатке стреле — Минуше ми груди беле, Скочи млада, њему стиго, Диго крчаг, руку диго, Рука дркта — крчаг доле — Оде на две — на три поле.

млади му груди Силан пламен гори, Пламен, пламен свети — Путник сузе рони, Тици да полети Пламен њега гони. Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом, тицо, збогом!“ Он се стази врну.

„Ал' тек што ти нога крочи Да униђе у пећину, Ал' на сусрет звер ти скочи, Гладна зверка на те зину, Немој, драги, немој ићи, Лоша коб те може стићи.

сад амо премећи, Ал' никако тужан мира стећи, Срце пламти, глава страшно гори — Часи, часи, ала сте ми спори! Скочи горе, одо на прозоре: Ведро небо нада мном стајаше, Звезда јасна до звездице сјаше, Тио небо, тија и планина,

Али ево још већега чуда. Лађан ветрић од истока пирну, Па запару, па сунце отпирну, Скочи сунце ка западу доле, Зађе сјајно, ал' само до поле, Пола оста као кака врата, Драга браћо, од сувога злата.

Пробуди се, избави се страве, Фала, Боже, те није на јаве! Скочи горе, отр тешки зној, Па остави брго одар свој, Истури се тамо на прозора, Већ се беше помолила зора, Ал' из

Белолика, Кâно винце руменика, Кâно паун поносита, Кâно јела, селе вита, Амо брже па наточи, Да ти браца боље скочи, Амо, селе, а за Бога, Видиш е сам изнемогâ, Тако, злато, тако, тако, Сад је коло играт лако, Амо, чедо милооко,

Голи брацо, што си стао, Ваљда неси већ сустао, Цупни, скочи, Ситно крочи, Па заведи, Па проведи, Опа цупа, Па на ћупа!

Ваљда мед се по земљици лије, Јер кошница не мож' га да скрије. Скочи брже с Пегаза лакога, Довати се уљаника тога, Па у једну кошницу загледа, Кад ал' у њој ни трага од меда, Диго

Ово реко, па онда потеко, Ка горици једној недалеко, Скочи с Пеге, па га онда пусти Испод пута на тај калац густи.

псовка, гласина, јегоже, Све то беше још помози Боже, Ал' те веђе, и те страшне очи — Сав се згрози па у јаму скочи: Ао музе, помоз'те јаднику! Ово реко, прогута ме јама, Груну о тле, зачу чудну вику: „Амо брже, помози ти нама!

Да донесе нама бела дана, А мени се млађаноме чини Као мачак ноћу на сланини, Кад што шушне, а он од стра скочи, Па кроз таму засјају му с' очи. Ој давори, учитељи клети, Да чудне сте и дивне авети!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

неким сасвим новим погледом, избистреним и будним, прикова очи за напуштену слику, запрепашћено жмирну, па брже-боље скочи, скиде капу и скрушено пољуби дједа у руку. — Јеси, брате Раде, сад и ја видим да јеси, познао сам те ...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

и... и... — кола одзврјаше! Димитрија се стресе, стисну главу и скочи па полете за колима на улицу. — Димитријо! — викнуше сви пренеражено кад га видеше онако крвава.

те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи. — Ух! — Чекај! — И пођох к теби. Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.

— шапуће она очајно. Мати метну руку у ћупче, па кад виде да у њему нема више кита, шану јој нешто, она скочи, узе од девојчице оно ћупче и поче прскати водом из њега све остале.

А шупељка пишти, те срце кида... Одједном се разлеже песма: Јоване, прво гледање... Нушка скочи. Није могла више. дохвати тепсију и поче да игра. Никад то нећу заборавити. То беше нешто!

— Жалим срмали јелек, Жалим срмали јелек! — Овамо, бре! — одједном се чу испред наше капије. Мајка скочи. Суза јој се скотрља.

— И на то жељно, халапљиво загризе крушку. Марика скочи од Аритона. И, уздржавајући се да се не ода, брзо сиђе низ степенице, замаче иза куће стискајући очи палчевима.

Мајка му, кад чу да се о њој говори, трже се, погледа, па као да одједном дође к себи, увиде сву збиљу, скочи, паде на Миту, пригрли га и, наслонивши свој образ на његов, поче изнемогло, сипљиво да јеца: — Мито, синко!

Понекад то је тако силно да од страха скочи и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Тако зборе вилске очи, а у мене свирка точи, свирка лепа мени тепа: »Скочи доле, скочи, скочи! »Да те носе наша крила »где је врело сваког миља.

Тако зборе вилске очи, а у мене свирка точи, свирка лепа мени тепа: »Скочи доле, скочи, скочи! »Да те носе наша крила »где је врело сваког миља.

Тако зборе вилске очи, а у мене свирка точи, свирка лепа мени тепа: »Скочи доле, скочи, скочи! »Да те носе наша крила »где је врело сваког миља.

ИИИ У по шесте бујне ноћи што му свести не дад' очи, из љубавног неодваја Делилина загрљаја Самсон скочи: „Жено, жено, кажи право је л' у теби бог ил' ђаво?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Средњи рече: — Не отворајте нипошто! Али најмлађи рече: — Ја ћу да отворим врата, — па скочи и врата отвори. Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па

брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети: аждаха са двије главе, па јуриш, да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у

Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш-Челика држало. А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова избавитеља, и тако

Кад цар чује, он повиче: — Дајте га. Кад шурака сестра доведе пред цара, цар скочи, руке шире, у лица се љубе: — Добро дошао, шураче! — Боље тебе нашао, зете. — Гдје си? — Ево ме.

Онда му она за брата каже. Он брзо нареди да га доведу, а кад га цар види, скочи на ноге, руке шире па се у лица љубе. — Добро дошао, шураче! — вели соколовски цар. — Боље тебе нашао, зете!

Цареви узму воду, поспу водом по онијем ранама, куд је царевић расјечен био, кад поспу, ране се саставе, и царевић скочи на ноге те оживи. Онда га цареви сјетују: — Иди сад кући, кад си се смрти избавио.

АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН Био један цар па имао три сина. Једном најстарији син пође у лов, па како изиђе иза града, скочи зец иза грма а он за њим, те овамо те онамо док утече зец у једну рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био

Онда пође средњи син у лов, па како изиђе иза града, а зец скочи иза грма а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу, а царев син за њим, кад тамо а то не био

Онда и трећи син пође у лов, не би ли и браћу нашао. Како изиђе иза града, опет скочи зец иза грма, а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу.

и баци је у небеске висине, те аждаја кад падне на земљу сва се на комаде разбије, а како се она на комаде разбије скочи из ње дивљи вепар, па нагне бегати, а царев син викне на чобанске псе: — Држи! не дај!

не дај! А пси скоче те за њим, па га стигну, и одмах га растргну, али из вепра скочи зец, па нагне преко поља, а царев син пусти хрте: — Држи! не дај!

Кад буду већ далеко од града, царица се пробуди, и осети одмах шта је, па скочи из собе и стане викати на ону девојку што град полева: — Тамо она оваквица н онаквица!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Почне по обали заигравати се, скакати, бацакати се, па наједанпут скочи у реку мудрости, од које се иначе чувао као од ватре, зграби ваш разум, пак искочивши напоље, наједанпут га прогута и

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

- Шкрипе шкриње, полице кревет срушен, проваљен, а климаве столице под чизмама крцкају. (Скочи мачак с пенџера уврх трешње попне се.) - Претурање, лупњава. Ц пећи чунак тандркне.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Мачак одједном отвори очи, угледа зору, свилено руди, па мазно рече: „Пјетлићу, скочи, запјевај гласно, другара буди!“ Прену се Пијевац, истегну врат, прогунђа гласно: „Стао ми сат!

“ „Пшеница! Ура!“ Пијетао скочи — радосним сјајем бљеснуше очи, па увис ђипну, весели бата, главачке јурну право на врата.

С дрвета утом, хитра и лака, пред кућу скочи брбљива сврака, закрешта злобно репати враг: „Држте га! Уа! С неба је пао! Читаве ноћи звијезде је крао!

Погледај за њим — блиста се траг!“ Потрча Мјесец брже нег очи, кроз врата шмугну, у кревет скочи, а сврака опет галаму ствара: „Побјеже скоком! Држи га, стара!

Журим се кући, баш ми се дријема, а мама за ме вечеру спрема.“ Тако се Сунце поздрави с другом, у кола скочи, зави се дугом, за гору крену четири хата, румена магла за њим се хвата.

“ Весело пара сину у трави, а дјечак скочи, повика: „Стој! Ово је цванцик сребрни мој!“ И опет чу се кроз облак сив: „Унуче добри, био ми жив!

“ И њему Мјесец поможе радо, у блиском тору освијетли стадо, а Кудра скочи. „Ено ми куће, Мамице ено и чика-Жуће!“ Одјури јагње ко чигра права, остаде Вујо кратких рукава.

“ Окрену Мјесец лице од воде, а глупи вујо избуљи очи и арлаукну: „Сирац ми оде“ па брже-боље у воду скочи. Грабљивца тако окупа вир, не стиже јагње, изгуби сир. Смије се бака ведра ко дан, остави облак, и скочи ван.

Грабљивца тако окупа вир, не стиже јагње, изгуби сир. Смије се бака ведра ко дан, остави облак, и скочи ван. „Унуче драги, сила си, знај! Овамо брзо, руку ми дај!

Бјежим одмах у свијет бијели.“ Скочи Сивко, па на врата, маглу хвата. Лута шумом, вјетар хучи, а на пању нешто

на њ се Жућа успентрао, на Жући се мачак кочи, а на мачка пијевац скочи, па дрекнуше сви у глас: „Драге газде, ево нас!

уз огњиште, Сивко пред праг, на ђубриште, а Мамузар, као очи, на високу греду скочи. Када газде мину страва, рече Раде, мудра глава: „Идем крадом извидити шта би оно могло бити.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ПРОКА (скочи): Охо! То ти задржи себи, а ја хоћу мој део. АГАТОН: Па то ти је део! ГИНА: Зар она прљуша њива која не вреди ни

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А ако сви изгину и остане митраљез... опет добро: мање је три до четири шкарта. — Слушај, народе — скочи онај са риђим брковима — седите један до другога и одуприте се леђима о зид, тако... — А о шта ћу да се одупрем ја?

— нервира се Александар. Средњи левак на трећем топу саплете се и паде, али га предњи коњи вуку, возар скочи, диже га, кретање се не прекида. Наједном пуче пушка... још један пуцањ, па се расу паљба негде испред нас.

За нама дође и Александар, баци капу, леже на кревет и диже ноге. — Ау, браћо — рикну готово. Онда скочи: Ама откуда оно дериште, славу му његову, е дође ми да га ухватим за ноге и бацим кроз прозор.

Уто се појави један војник: — Господине потпоручниче, довели смо га... — Ама, богати — повика весело и скочи. — Чекај, човече, да поједемо ово... — Знаш, интересује ме! — онда се обрати војнику: — А је ли велики?

Вучко покуша да се дигне. Рекосмо му да седи и да се не замара. — Море, људи, није мени ништа! — он скочи, али се загрцну и крв му јурну на уста. Мртвачко бледило се расу по лицу његовом и он се наслони на земљани зид.

— Ја сам га згазио чизмом — упаде Станоје темпирач. — А?... Како рече? — Кад полетесмо, он скочи први, споведе се, а ја у брзини, па на његову главу, те га закачим поткованом чизмом.

Напипах еполете... Да није који од релеја пао с коња?... Продрмусам га добро и тек тада потпоручник Драгослав скочи. Запитах га, зашто је легао насред пута. Али он забио руке у џепове, сагао главу, клати се и ћути.

— Послуга првога топа са мном, напред! — и командир први скочи, залете се деснокрилном топу, а за њим и шест послужиоца. Потрчасмо и ми остали.

Кад ме виде, она скочи, збуни се, ушепртљи. А онај се једва диже да се поздравимо. „Откуда ти?“ — вели ми. — „Шта ради Бата?

Дохватих га за дизгине и пођох трчећи низбрдо. Груја ми је јурио у сусрет. Шта је са вама? — Он скочи са коња, и поче да брише прашину са мога одела. Рече ми да једне еполете немам.

Онда изненада скочи на Грују и дохвати га рукама за гушу. Ја прихватих дизгине његовога коња. Груја размахну снажним рукама, тресну га о

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Дуго је времена прошло тако. Смркло се одавно. Врата шкрипнуше. Гојко скочи. — Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка! Јок, вели она.

— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се. — Ради, не знам што већ не излази. Писар скочи и утрча у школу.

Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи... Први тренутак беше страховит...

»Што је то легла на сто ? Гле, плаче !... А-а-а!.. знам !«... И он се стаде прибирати. Одједном скочи и изиђе у двориште.

у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнуши: — Гле, тата !... Откуд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.

Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе. Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место

У том се отворише вратнице на дворишту. Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. — Ето га! Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.

Остави ствари, па опет леже. Око подне дође јој мати. Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата. — Зар још ниси устајала од спавања ? ослови је мати, видећи је необучену.

Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...

— Куцни, братићу, нек те чује. Гојко познаде Вељин глас одмах. Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици. Беше га срамота, тешка га срамота обузе...

Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је

Уђе капетан, љут. Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима. Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски : —

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Кад ја видим свога драга очи, Ев’ умријех, ево душа скочи. Кад му видим руку у мишици, Пане мени мука на зличици. Кад ја видим свог драгога плећа, Чини ми се, ја нарастох

Ти укажи сву своју љепоту, А и ја ћу своју указати.“ Цура сађе у поље зелено, Сунце скочи на брдо високо — Од сунца је гора усахнула, А од цуре срце у јунака. 150.

“ А када јој одрешише руке, Она скочи у то море сиње: “Волим бити морским рибам’ рана Него љуба мог брата крвнику!“ 222. Шта с’ оно чује на оној страни?

Ја га метнух на огњиште, Скочи жишка, ожеже га, Јао мене! ожеже га; Ја га метнух под полицу, Дође кока, укљуну га, Јао мене!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Кока Вишњички је онда од једног нашег земљака (описан у Апотеози) научио да, ујутру, скочи са кревета тако да угане ногу и да му се нога страшно надује. Однели би га у болницу, кад год би му то требало.

Уочи вагонирања компаније, међутим, Вишњички је однет у болницу. Био је успео опет да добро скочи. Ми смо то сматрали као издају и били смо невесели. Он се бранио да жели да живи.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Мушица, онако како је мала, улучи тренутак па му улети у нос. Цар скочи па стаде да кија, али мушица не изиђе из носа.

— Какво је то чудо? — повиче престрављен па стаде брзо обема рукама да отреса и чупа перје с главе. Затим скочи са столице па се стаде окретати, загледати се са свих страна, и, запрепашћен, виде како му од одела висе само крпице и

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

З х б, звати, звонити, звук, звер, (В. Расрди се тигар звери љута. Ђ. Л. П. 18) = Скочи срна иза грма = зволити са „до”: дозволити (Н. 16, У 3. С. Н. О. 4. Ђ. Д. 18, 5. књ. ИИИ.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Била је поноћ. Оштар ноћни ваздух допре до њега кроз отворен прозор, пирну га по лицу, и он скочи с кревета па седе опет уз прозор. Пушио је и седео ту читав час, не мислећи готово ни о чем.

У том уђоше девојке. Пера скочи и пође на сусрет једној, која се упутила к њему. То је она. — Шта си урадио? — запита га она смешећи се. — Ништа.

па завуче руку у џеп и извади отуд пуно хартије; разгледа их све пажљиво и журно, па кад не нађе што је тражио, он скочи и брзо оде среској кући.

Настаде необичан призор. Чича Пера позелени, задрхта сав к’о да га је ухватила тролетница, скочи и подиже обе руке у вис.

Он стоји као запета пушка, па ако ко други помакне обарачу — он није крив... Она скочи као рањена лавица. — Шта, зар тако?... Ти ми сам отвараш врата! тераш ме из куће, је ли ?... тераш ме!

Празна соба одјекну и дете задрхта од ове самоће. — Мамо! — врисну он из свег гласа и скочи с кревета. Врата се нагло отворише и уђе он, отац му, блед, надувених очију, уморан, саломљен. — Мама... где је мама?

Живко пусти чувара, скочи с пруге, па потрча поред насипа к станици. — — О Боже, учини чудо !... Моја мила дечица !...

Севнуше неколико секунада. — Тетице! ... врисну дете одједном. Тета се већ беше прибрала. Трже се на врисак и скочи.

једна лепа, млада женска главица и потом указа се и цела »персона« нове капетанице, која придржавајући се за раме мужа скочи с кола.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

А треба да знаш, господине мој, да је та нумера баш учинила да мени скочи нумера у овој вароши. Дедер, реци, ево, ти мени: који је то посао који би се могао свршити без мене? 'Ајде, реци ми?

СПИРИНИЦА: Добро... (Оде.) XИИИ ДАНИЦА, ИВКОВИЋ ДАНИЦА (куца на Ивковићева врата). ИВКОВИЋ (скочи и одлази вратима): Шта је то сад опет? Ко је? ДАНИЦА: Ја сам! ИВКОВИЋ: Ви? ДАНИЦА: Морам да говорим с вама.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића. Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.

Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто

Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалога.

Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале. Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

— То локомотива спава. Ухвати онај трен кад машиновођа почне да глође Суви поноћни ручак, варница у страну кад скочи... Довољно је да поглед ложачев некуда пође, — Она, ко војник у маршу, лоповски склопи очи.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ФЕРАТ ЗАЧИР, КАВАЗБАША Јок, сердаре, не угађеш путом! Вјера турска поднијет не може да се хаба докле глава скочи. Иако је земља поузана, двије вјере могу се сложити, кâ у сахан што се чорбе слажу.

Кад ни воде ни од воде трага, но свак дигâ у пазар хаљине и кренуо кâ да воду гази! Кад виђели е их погрдише, скочи народ, и би их побили, но утеци у Котор Латини. — То играње исто је овакво што на коноп играју, војвода!

“ Та ме сила, браћо, наћерала те помутит хоћах Црногорце. ТАДА СКОЧИ НАРОД ЦИО, УЗМИ КАМЕЊЕ ДА ЈЕ ПОД ГОМИЛОМ МЕТНУ, АЛИ ЈЕ НЕ ПУШТЕ ГЛАВАРИ, НО ЈЕ С МУКОМ ОДБРАНЕ.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена — скочи. — Тако ли је то? Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.

И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу: — Алиле, бре, земља да игра, тако да свираш!

Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину. Шикну крв. Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Ела, овако те молим, потврди оно што пријед рече!“ Сва четир устадоше и скидоше капе. Сердар скочи викнувши: „А, Стане, крило моје, помози ми да ухватимо брава!“ и хтједе напоље. Овдје треба објаснити нешто.

Те сликурине на застаралом платну, у широкијем оквирима, престравише га јако. Шкрипнув зубима а замахнув пестју, скочи он на тријем, па с тријема у авлију. Паднувши, оба гњата преломи.

Павле хитро шчепа за огрлицу пса, који се лајући љутито трже да скочи на дјецу, па тако држећи хрта омјераше дјецу. Видје како се маломе груди убрзано надимаху и слијегаху, у котлацу му

А ђе ће бити она моја торба?“ рече и стаде се обазирати по кући. Стана хитро скочи да му нађе торбу. Затијем диже из угла и исправи ниску, округлу трпезу, на коју постави погачу, соли, ожице; наточи из

Чујући како се вретено врти, мачак скочи са кревета, па леже пред њеним ногама. Он избуљио очи а наћулио уши, чисто као да се диви и у себи есапи: е мачка није

Ђакон, престрављен скочи и обазрије се. Њему се чисто учиње као да неко има бити иза њега; неко пут кога се Владика тако устремио.

“ „Кад то рекох кренух да поженем браве. Илија скочи као помаман за мном, грдећи и називљући ме свакојаким именима. Ја се и не обазријех, но стадох да јавим стоку.

видјећемо!“ „Ма ти, канда, не разумјеш куд он гађа?“ Сердар извади чибук из уста па је погледа, мало зачуђен. Јока скочи да потакне огањ, ваљда да се увјери спавају ли сви, а у исто време да јој пламен освијетли лице домаћиново.

“ У то, као што рекосмо, дође поп Марко сам. „Добро јутро, снашо!... Ха! камо их?“ „Добра ви срећа!“ скочи Јока, па га пољуби у руку.

Мајн либер Адолф!“ Човјек у кабаници, као да га муња одиже, скочи, загледа се у највећем чуду у Јанка, па пренеражен, немогући изговорити до „ах!“ — прихвати га у загрљај.

Посједаше. Али чим сердар сједе, оте му се око, те угледа мртве, па као да бјеше на жераву сио, скочи, отрча и откри оба мртваца и викну грозним гласом: „Јанко!“ Четнике трнци подиђоше како је Пејо узвикнуо.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Увече се дан хвали. — Под ноћ тикве цветају. — Пред зору се мрзне. — Скочи, па реци „хоп“. — Ко се последњи смеје, најслађе се смеје. — Конац дело краси. О СЛОЗИ — Без збора нема договора.

— Некаква снаха полије свекра, који је ћео да се измије, врућијем цијеђем по глави; кад га цијеђ ожеже, он скочи па брже боље главу забоде у снијег. Снаха видећи то помисли да он нешто врача па рече: „Благо ономе ко шта зна!

Гледи мачак с тавана. Скочи мачак с тавана. Па улови кувара. Шатка — патка играла, Бела гуска свирала, Зец је коло водио, Ћурак барјак носио.

(Свећа — лојана или воштана) 121 — Сито цвили, гладно ћути? (Мех у ковачници) 122 — Скочи срна иза трна, и где паде, ту остаде? (Варница) 123 — Слама изгоре, појата не море?

(Онај од кртице) 388 — Шта мање веће премеће? (Мрав зрно) 389 — Шта ради петао кад скочи на плот? (Држи се да не падне) 390 — Шта ради рода кад стоји на једној нози?

Газда (пита још неколико пута, па, не чујући одговора, као заспи, али се брже пробуди. Чим види да нема ’чела, скочи и стане кукати, и штокати за ’челама, срдећи се сам на се што се није разбудио да види ко оно обилази око ’чела.

Не пјевај, умрла ти је жена! (Онда он скочи на онога те му је рекао, вичући и бијући штапом): — Ко ти је казао? (Они сад у хитњи виче): — Казао ми је (наприм.

“ Сад постане у друштву велика граја од радости од смјеха, јер сваки (мушки) скочи..., те ухвате и на рукама изнесу кадију и мудира из одаје, — па више пута изван куће — а везира почну љубити опет у

пошао сам у тазбину; како ми се био испео чир на носу, и док је сам пукнуо и зарастао, нијесам јаукнуо; како једном скочи на мене пуница и сват да ми отму оружје, а ја се обранио једном руком, а, фала богу, знате кад сам пред сељанима од

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Царица, као свака мати, скочи брже боље, и одведе га ђевојци у собу. Како га ђаво опази, он му проговори: „Ту си, побратиме!“ — „Ту сам“. „Е добро!

што ми је нијеси дао извадити из рупе.“ — „Шта наопако! изишла твоја жена!“ повиче ђаво, па скочи из цареве кћери, и утече чак у сиње море, и више се никад не врати међу људе. ИИ. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ.

Пошто заспим, а мојом несрећом скочи варница, те прегори длаку, а ја стрмоглав на земљу, те пропаднем | до појаса. Обрнем се тамо, амо, не били се како

“ А Турчин: „Па куд оде? куд оде?“ А кад му жена каже, да је отишао уз поток, онда он брже боље скочи на гола коња, па поћерај уз поток! Кад се обазре Еро и види Турчина, ђе трчи за њим, а он онда бјежи!

цркни ту, кад немаш чим да платиш.“ па онда отиде својим воловима и почне опет орати; а Еро онда скочи, па преко ћуприје: „Еј Турчине! гледај како и твој шароња има памет, а Еро је нема!

Свиња подигне главу, да види, шта је, | а мачка помисли од њезине сурле да је миш, па скочи, те свињу шапама за нос. Свиња се уплаши, па рукне и скочи, те нада у поток; а мачка се препадне од свиње, па нада уз

Свиња се уплаши, па рукне и скочи, те нада у поток; а мачка се препадне од свиње, па нада уз крушку; а међед помисли, да је она већ свињу удавила, па

Кад овај бубне са сланином међу њи, а човек скочи онако у мраку, па стане викати: „Ко је то?“ А крадљивац одговори: „Ја сам ђаво.

42. Ја удари гвозденим маљем у камен град, из њег' скочи девендука краљ, и прими се уз Мекиш град. 43. Јаше род на нероду, и тражи неникли. 44. Јаше тута на баури. 45.

Сједи Мара надно града, пуштила косе довр града. 114. Сјекутићи сијеку, вукотићи вуку, сам баћа превраћа. 115. Скочи срна иза трна, ђе се свила, ту и умрла. 116. Сламна кућа, гвоздени притисци. 117. Споља тело, а унутра кошуља. 118.

155. Четири ножице, а два опанка. 156. Чуча чучи, бјега бјежи; скочи чуча, те увати бјегу. 157. Шта је тврђе од челика. 158. Шта је у кући ново нетесано. 159. Шта капу на глави држи.

” Онда му ђевојка каже: „Не коље тебе ту ништа, него те ево чоек бије.” Кад Брко то чује, он се тргне и скочи на ноге, а Међедовић већ бацио свој буздован па бјежи преко поља, а Брко се натури за њим.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

« Бре, луд ли си, Младене? МЛАДЕН Па... ето.., луд сам, Васка! (Хоће да побегне.) ВАСКА (примети му намеру, скочи, ухвати га за руку): Гле дивљака! Нећеш! Ту да седнеш!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Колико и колико пута Кушмељу преври, па скочи да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда накостријеши пут мужа, баш као квочка бранећи пилад.

Бакоња скочи. — Прикините,... ја сам послом дошâ! — Каквим послом, гром те убија! — вели кнез. — Кажем ти: послом!

— Шта је? — питају га. — Ајме мени! Видија сам га... — Кога? — запита Срдар, па скочи и стаде према њему. — Ја не знам... фра... може бити, учинило ми се... Срдар изађе, псујући. За њим потече Тетка.

Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко настрану, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк крајем острва, те га изгубише с очију. — Е, ово је за приповист!

Затијем Бакоња наређује да се изваљају двије велике бачве, свака виша од човјека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у другу. Тада се народ чисто помами, јер се Далматиници много заносе такијем работама!...

— пита харамбаша. — Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’... Харамбаша скочи као опарен, и настави: — Један му брк бјеше дуљи до другога, је ли?...

Бакоња зашкргута зубима и погну се као лав кад се спрема да скочи на свој плијен, али срећом на вријеме то видје Срдар, те га одвуче у кујину. Међу фратрима наста врдање и граја.

Бакоња се не пробуди. Тада Брне дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље. Бакоња скочи, па, мислећи да су лупежи код стрица, истрча на тријем и поче викати. Сви фратри и ђаци дотрчаше. — Шта је?

Будионица зазвони. Из старе навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошледње зујање звона и замишља веселога Бутрицу како поскакује држећи се за коноп.

Бакоња скочи и хитну руке увис, па се у ваздуху обрну и бућну на њеколико корака од обале. Затијем се поврати ка Бутри, узе га за

Ја би те и сад повео, па било и насилу да није тако са фра-Брном као што си ми казао. Дакле, дијете? Бакоња скочи с коња, па приђе попу те се изљубише.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Само ће у његовом кревету други с њом да спава. Друге шаке гњечиће њене слабине. Вукашин ће појести имање. Да скочи с кола, сломи пушку о точак, завитла у Врзину кесу из недара и пође пешице по пртини? Да запева у инат свима?

— Стигли смо на броју! — рече Тола кад волови сами стадоше пред вратницама Катића, и скочи у снег што је нападао до пола цеваница. Ђорђе сиђе с кола, стаде и загледа се у густ дрворед јасенова заривен у таму.

Из гомиле сламе извуче се пас, скочи на газду и зацвиле умиљавајући се. — Увек си ме дочекивао. Ноћас ниси. Остарио си, а? Јеси, јеси. У лов не идеш.

Морам све да му дам. Ти ћеш да растуриш на браћу и слуге! — Зашто да растурим?... — шапну она и устаде. Ђорђе скочи с кревета и са стиснутим песницама пође на Симку: — Ти си моја несрећа! Ти си ме сатрла и живог сахранила...

Треба спавати, па сутра... Вукашин навуче чергу преко главе. Онда без колебања скочи, обуче одело и не запертла ципеле. Носећи дрхтавицу и шкрипу снега од брзих корака, уђе у мрак очеве собе.

гласно, лице му је изобличено, чини му се да се кожа одране свиње разапета на зиду грчи и савија патрљке ногу да скочи и јурне кроз оџак, напоље, у мрак, јер и Анђа виче, очајнички: — Јури, јури, јури вепар... Тола се стресе.

— Стој! — прену се поред гробља, па без објашњења скочи из санки у снег и пође брзо уз благу узвишицу, газећи целац до колена.

Сам себи био је као брдо велики. А сељаци, сви су око њега били као мрави. да је Аћим рекао ,,скочи на нож“, скочио би. За правду, и кад То Аћим каже.

И против себе ће данас. Аћим скочи с кревета. На вратима, погурен, стоји Стева Чађевић, председник општине преровске, ћути дуго, па каже: — Војска пије

Срам те било! Зато ли вас ми хранимо и одевамо — огорчено рече Аћим. — Не лај! Наредићу паљбу — официр лако скочи с коња, стаде пред Аћима, упери пиштољ и јетко упита: — Ти си Аћим Катић? — Ја сам. — Зашто си скупио народ?

— Ти си, брадоња, за ову несрећу крив! — замахну војник кундаком. Никола младићки скочи и потрча према Аћиму. — Не погани младост, војниче! — двапут понови.

Можда је и Ђорђе посумњао? Можда се он претвара да је пијан и да спава? У Толу одавно сумња. Скочи, остави виле и јурну натраг.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Од додира звездине руке дечак осети како тоне у сан, и ужасну се. Заспи ли, никада неће стићи до Сребрне руже! Зато скочи, али скочи и звезда и поче се одмотавати као сребрно клупко, постајући све мања и мања.

Заспи ли, никада неће стићи до Сребрне руже! Зато скочи, али скочи и звезда и поче се одмотавати као сребрно клупко, постајући све мања и мања.

Погледај колика си! — Ти погледај! — Одбруси риба и поче да расте. Била је већ велика као чамац. Дечак јој скочи на леђа, а риба појури. Док би трепнуо, била је пред њима златна лубеница, а на њој Рибља Глава.

— Проклети поруб! — узвикну гневно и скочи на земљу, али се саплете и паде. Једва је ушао у разред, толико су му ногавице сметале.

Нежан је био додир његових руку и усана, и стена само што не рече »да« кад гордост у њој скочи. — Којешта причаш! — осмехну се презриво. — Бићу онога ко ме покори. Запамти то и остави ме на миру!

— Пењи се, шта чекаш? — лептир се насмеја, а дечак му скочи на леђа. На леђима златног и плавог виде другаре, и полете преко таласа. Ни галеб не би брже.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Но остали присутни били су се већ снашли, а први од њих мајмун. Он скочи хитро са плота, зграби најлепшу наранџу, седе на један стуб ограде, огули је и заглиби зубе у њу.

Да, у то не беше више сумње. Архимедес, обрадован преко сваке мере тим својим проналаском, скочи као опарен из каде, заогрну се својом горњом одећом, а доњу одећу и сандале заборави у купатилу.

При тим речима скочи он, заборављајући на своје болове, као опарен са седишта. „Исусе и Маријо! Већ се ево смркава, а ја пренебрегнух, у

Њихове узде држао је униформисани кочијаш, а поред њега седео, исто тако одевени лакеј. Овај скочи са свог седишта да отвори врата кочијина и да помогне свом господару да изиђе из кола.

Сер Исак је сад баш стигао“. Кад млађи посетилац разабра да се овај старији зове Њутн, скочи као опарен са свог седишта, приступи чичици, поклони се учтиво пред њим и рече: „Дозволите да вам се представим.

„Дабоме. Ја сам своје непријатеље уништио. Уништио!“ говораше он гласом у којем се мешао гњев са радошћу. Он скочи са седишта и баци поглед на тле као да ту леже, измрцварени, његови противници, па да би тим призором утолио свој бес,

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Кад лако скочи на снажна прса Николина, он је понесе излазу, ка колима која су чекала. Али се она измигољи, одскочи еластично, па нам

Он се трже љутито, загледа се, познаде ме, скочи (спавао је обучен) па се загрлисмо. Пошто ме пусти н измаче се он понова прискочи па ме притиште на своје груди.

— Живио, побратиме! — и ја зграбих за узде. Он ме спази, скочи хитро на земљу па се срдачно изљубисмо, док је свет око нас брисао очи тронут нашим братским загрљајем.

Њему силно одлакну. И кад се она, са извињењем на уснама и нешто збуњена, појави на вратима, он хитро скочи па јој пође у сусрет. — Драга моја, — рече он нежно — ето тако те волим.

Одлучио се он да скочи са петог, шестог, седмог или осмог спрата једне од нових грађевина на коју прво наиђе а) пошто у оба револвера, којима

У том тренутку скочи он као опарен с кола, а и ја осетих да је у њима већ немогуће опстати. Ја сам и раније помишљао да се некако спасавам,

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Али један хип касније, како је осјетио хлад што му почињући од врхова ножних палаца гамиже уз тијело, он се тргне, скочи на ноге. Пада у прах филозофија смирења, и смјеста ниче друга, супротна: живот, живот је све!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал. У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.

Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. — Добро јутро, момче! — поздрави га писар.

»Што ти је човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « — Хајдес... паде риба скочи месо; потрчите муштерије, разграбише људи! Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ.

Истога тренутка, кад се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно

Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини. Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута. Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.

Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине. Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави,

Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше. Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе

и истога тренутка скочи. »Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.

— Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. Сељани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.

— Море, много је то: неће сваки струк осећи по два. Нек ми да осамдесет клипова, па доста. Јован скочи весео. — Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату. То је поштено и право.

А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном

— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену. Она скочи, па закука: — Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај ; ишти шта хоћеш!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Како то види, препадне се па скочи да тражи кобилу, и тако тражећи је удари на некаку воду. Кад је види, онда се сети оне рибице што је из локве у воду

Кад то види, препадне се па скочи да тражи кобилу. Али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме ону лисичју длаку и

Кад то види, препадне се па скочи да тражи кобилу; али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме курјачју длаку и протре

АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН Био један цар, па имао три сина. Једном најстарији син пође у лов, па како изиђе иза града, скочи зец иза грма, а он за њим, те овамо те онамо док утече зец у једну рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био

Онда пође средњи син у лов, па како изиђе иза града, а зец скочи иза грма, а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не

Онда и трећи син пође у лов, не би ли браћу нашао. Како изиђе иза града, опет скочи зец иза грма, а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу.

и баци је у небеске висине, те аждаја, кад падне на земљу, сва се на комаде разбије; а како се она на комаде разбије, скочи из ње дивљи вепар, па нагне бегати, а царев син викне на чобанске псе: — Држи! не дај!

не дај! А пси скоче те за њим, па га стигну, и одмах га растргну, али из вепра скочи зец, па нагне преко поља, а царев син пусти хрте: — Држи! не дај!

Како кошуља почне горети, а он скочи од сна па повиче: Шта то уради, да од бога нађеш! Сад ме видиш, па ме више нећеш видети док не подереш гвоздене

Средњи рече: — Не отварајте нипошто! Али најмлађи рече: — Ја ћу да отворим врата, — па скочи и врата отвори. Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па

Аждаха са двије главе, па јуриш да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у

Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш-Челика држало. А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова избавитеља, и тако

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

кад часовник, по фабули, живим Обзнану даје да авети стижу, Да коло воде по плочама сивим, Кад поноћ дође, и он нагло скочи, Под дивљом страшћу што га намах сколи Тражаше љубав и незнане очи, Бога, да куне и да му се моли.

Ћипико, Иво - Приповетке

Занос је потресе, скочи из постеље и брзо се среди. Наложи ватру, поспрема по кући, а осјећа се свакога часа слободнијом.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ДАРА: Па јесте! XВИИИ ПРЕЂАШЊИ, ПЕРА ПЕРА (на задња врата): Извините, ја... ЖИВКА (скочи као опарена): Шта је, забога, има ли нечег новог? ПЕРА: Има. ЖИВКА: Говорите! ПЕРА: Видео сам га. ЖИВКА: Кога?

С тим ћу лепо да отплатим дугове и тада, као приде, да ми да три класе. ЖИВКА (скочи): Како то ти: отац ово, отац оно? Пита ли се ту ваљда још когод? ЧЕДА: Па да, питају се и други министри!

ЧЕДА и ДАРА (љубе му руку): Честитамо! РАКА (раздере се из свег гласа): Доле влада! ЖИВКА (скочи као опарена и, како је била већ прихватила из Поповићеве руке цилиндер, она га натуче Раки на главу да му тако угуши

ЧЕДА: Госпођо, он је лудо заљубљен у вас. ЖИВКА: Шта кажете?... ЧЕДА: Он верује да сте ви зрели. ЖИВКА (скочи): Чедо!

ЧЕДА (поклони се званично на вратима и оде). ЖИВКА (падне уморна и узбуђена у наслоњачу, па кад се мало поврати, скочи и оде левим вратима): Даро, Даро, Даро! XИИИ ДАРА, ЖИВКА ДАРА (дотрчи): Шта је, забога?

ДАЦА: Олајавале су је такве као што си ти! СОЈА: Каква сам да сам, тек нисам положила матуру. ДАЦА (плане и скочи): Положила си ти све испите на свету, бештијо једна!

ДАЦА (плане и скочи): Положила си ти све испите на свету, бештијо једна! СОЈА (скочи такође и унесе јој се у лице): Може бити, али матуру нисам полагала. ДАЦА: Ју, ју, ју, пустите ме!...

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Довољно је било да изусти њено име, па да епископ скочи. Требало је ћутати. 364 Јасно је, према томе, сасвим да у Сеобама сенка служи за мотивисање удвајања.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Но баш у том тренутку као бесан скочи на ноге Селман Чибуковић, истрже од певача гусле н крвнички га лупи њима по глави: — Ах, влашка свињо, још има на

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ал’ у то се неки лептир Лудо наврзао, Па на свећу, па на свећу — А мени га жао. Чим ја почнем, ево ти га Да скочи у плам; Бацим перо, од свеће га Даље отерам. Ја хартији, лептир свећи.

Ал’ ако се кадгод из сна Ти пробудиш, с одра скочи Па погледај кроз прозора Дивну слику мирне ноћи. Ти погледај ћилим ови, Ким нас ноћу Бог покрива, Трудна тела

»Јавор« 1887. ХОП! свршетком 1886 године Најпре скочи па онда реци: хоп! Народна пословица. Сахранисмо старо лето, — Није пукô топ, И у ново прескочисмо: Смемо л’

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА (скочи): То је безобразлук! Таки ми се вуци испред очију, јер ћу ти сву косу почупати, нитков један, тко те пита за то?

Краков, Станислав - КРИЛА

Има их још код Бејаз—куле. Поседали су по улицама. Рука са корбачем описа љутити покрет. Уплашени вранац скочи. Камење врисну под копитама. – Лудорије. Растурили се! Хоћемо ли и у смрт ићи поравњати? Лако је њему са коња причати.

Пригушено дрекну згажени официр и скочи. Крило од шатора замотало му је главу. Очупа га од себе. Зацвокота од ужаса. Полудела мрачна гомила се ваља, мрви,

— Улазе у жице... Један удар, јаук. Један мали прљави војник се занија, паде, па се хитро диже и скочи за стену. И други не повређени смакоше се мало за стење. Његове руке пипају по лицу и лепе се топлом крвљу.

тек разлеже у ноћи, када се мали ађутант задуван и уплашен закачи на бодље уплетених жица. Он се трже, скочи, одлете му комад одела и коже, кад нешто страшно пуче и он јаукну свом снагом свог младог гласа.

Петровић, Растко - АФРИКА

Ако је играч мушкарац он игра сâм. Зато је обукао неку широку хаљину, која лети око њега кад скочи високо увис, машући рукама. Врти се у круг што год може брже, одскачући што год може више.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Главаш, наново рањен, посрне, али се брзо исправи, исуче нож и скочи напоље.) ГЛАВАШ (споља): Ха, добро је!... Тâ ме изгоре! Спа... со... Збо... гом!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Борба је једнако трајала. Турци су припремали трећи јуриш; ђенерал устаде и поче ходати. Скочи и Владан, беше му пала на ум »велика« и »спасоносна« мисао.

Велимировићу. Но у гостионици због многа света није могао извршити своју намеру, стога оде и скочи у Мораву. Тако је скончао човек који је у војсци важио као врло ваљан официр, у грађанству као врло поштен човек, кога

Затим наједанпут скочи, отрже се од мене, побеже два-три корака, прилеже потрбушке на траву, једну руку диже као да некога, ко лежи поред

Ћути... Па пошто је тако мало полежао, он викну: — Бу, ду, ете Турци, ватра, бежи.... Скочи и побеже у мрак. Пошто сам се мало прибрао, пођем за овом детињом приликом.

Њој никако не иде у рачун да наш углед на Балканском Полуострву скочи, да ми постанемо већи и моћнији, јер зазире да тако окрепљени не постанемо привлачна тачка за српски елеменат у

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Како се беше нагнуо, ја га распалим шаком одозго, те му забијем главу у блато. Он скочи са мокром и каљавом главом. Хтеде да налети на мене, али као да се трже.

Мој добровољац Крста не могаде више, већ скочи са бомбом у руци и викну: — Напред, браћо! За мном! — Још није време! — Назад, назад! — Трубач, свирај јуриш!

Он се наједном утиша. Гурнем га да видим је ли жив. Он се трже и хтеде да скочи. Задржао сам га... Замисли!... У овом паклу он заспао.

Кад нам је дошао сасвим близу, један мој редов, младић, скочи и раздра се: „Стој!“ Онај застаде... Кад виде да пред собом има Србе, нагло се окрете. Куршум га стиже и он паде.

Ја ћу први.“ Само што рече, он скочи и у двадесетак скокова се прилепи за суседни брег. — Хајде, претрчавајте, редом! — рекох оном војнику до себе.

Неко повика: — Ето их! Пера скочи на сто и раздера се: — Братушко! Смех се разлеже. „Фикус“ га гледа заводњеним очима и, као строго, вели: —

Сергије дохвати коња за врат, и као кад деца играју „аниџајес“, скочи му преко главе и полете „Фикусу“ у загрљај. — И ови су уз пут „убијали“ сигурно лафове — вели Пера и притрча Фјодору:

Фјодор скочи, заузе став мирно, главу забаци уназад и раздера се: — Ваше благородје, Фјодор Иванович, поручник двадсјат четвјортаво

— Не могу „Ружу“ да умирим, господине капетане. — Онда се затрча, скочи на сто клањајући се на све стране. — Јаребица!... Јаребица!... Јаребица!... — повикаше.

дајем два литра вина, ако погодите. — Ваше високородије! — скочи Сергије. — Ми Рускије... ви Сјерби... рожђонија братја. Сађиђес, сађиђес, пожалуста.

— Сад долазе други. Тако ћемо се смењивати целе ноћи. — Ено га један! — викну осматрач и дохвати пушку. Драган скочи. — Стој!... Остави га, рањен је. Престрављен, погледао сам кроз отвор.

Рајко пружи и другу руку и рашири такође прсте. — А сад? — Десет. — А колико ће имати десет руку? — Сто. Рајко скочи и плесну рукама. — Ето ти твоје математике!... Не знаш! Уважени бароне!... Десет руку има педесет прстију, а не сто.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ја ујутру зјело рано, провозгљанув оком, Скочи нога за ногоју из постељи скоком, Когда сњежне ја увидјех превисоке џаме, Силна бурја душе, сн'јег у очи сипа, У

Сазнаде се. Мати отуд, одунд' баба грунда, На оцу се од јарости тресе дуга бунда; Скочи тетка, скочи стрина, ујак и свâк вичу, Сви небогу несретницом дјевојку наричу.

Сазнаде се. Мати отуд, одунд' баба грунда, На оцу се од јарости тресе дуга бунда; Скочи тетка, скочи стрина, ујак и свâк вичу, Сви небогу несретницом дјевојку наричу.

Діцтум фацтум! — Скочи У куварски стан, Да му и предочи Тај живота план; Сваку зделу нову Пуни нова сласт, А гости се зову Из крчме на

Руку и ја пружим, и витког стаса коснем се, Ал’ на зло ти моје послуша рука памет. Гледну ме мрко, па скочи к’о срна, и утече к друштву, Ама бар један поглед да ми бежећи даде.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

) БОГДАН: Је л’ доста то?... КАП. ЂУРАШКО: Још није — не! Ал’ теби... доста је. (Капетан Ђурашко скочи и једним ударцем прободе га.) БОГДАН (издишући): Су..ви...ше... ах!... (Јелисавета хода, а кад спази Ђурашка застане.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

О, проклете моје ћуди! — Вала, Симеуне, не ваља ти посô. — Опрости, брате, опрости! — Викну Симеун и скочи, те се пољубише. — Збиља, Гавро, је л' 'вође отац Партенија? О, проклете моје ћуди!... Мало не уби' калуђера...

— додаде неко из мрака. — Ама, ко то вечерас непрестано надовезује и бронда у мраку?! — разгоропади се Симеун, скочи помамно са стоца и живо сијевну очима.

Има ли у вас школа што се зове терезијанска? Судац (говори с писарчићем њемачки). Давид (скочи са столице као опарен, стаде између њих и поче махати кажипрстом): Никс, никс! Никс, ништа то не припознајем!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

) ЖИКА (плане, скочи са столице и гађа га актима која му се затекла на столу): Покажи ти то својој жени, магарче матори!

Јеси л' добро прегледао? ВИЋА: Нема. КАПЕТАН: Има ли још какве хартије? ВИЋА: Има једно писмо. ЂОКА (скочи бесно): То не дозвољавам! (Хоће да шчепа писмо.) КАПЕТАН: Де! (Побегне иза Милисављевог стола.

” ВИЋА (плане и скочи): Молим, ја не дозвољавам да се чита то писмо. КАПЕТАН: Ехе! ВИЋА: Ја нећу то да трпим, ја не дозвољавам!

Отварају се врата од практикантске собе, те сви практиканти нагрну на врата.) КАПЕТАН (скочи престрављен): Шта је то, море? XВИИИ АНЂА, затим МАРИЦА и ПРЕЂАШЊИ АНЂА (појави се усплахирена на вратима): Човече!

Је л'... 'ајде реци! XXИИ ЈОСА, ПРЕЂАШЊИ ЈОСА (промоли главу кроз врата, не смејући да уђе): Депеша. КАПЕТАН (скочи као опарен): Депеша? Дај овамо! (Шчепа му. Јоса се повлачи. Нервозно отвара и чита потпис.) Министар!...

ЖИКА (скочи разјарен и најпре га тресне оном крпом са главе, а затим заспе циглама, актима и свим што дочепа са стола).

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

« У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

« и одговором »У рупицу под врбицу«, али кад га ухвате да га понесу, »мртвац« скочи. Веома је чест и познат случај да се старински обреди дуго чувају у дечјим играма и такав случај представља и сремска

представљају момка и девојку: ако оба зрна скоче, значи да се тај пар воли и да ће се венчати: ако само једно зрно скочи, а друго сагори, значи да нема љубави и да неће бити свадбе (ГЕМ, 31—32, 1968—1969, 379).

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Бићу твоја.“ Пан Љубецки диже очи И погледа коња врана, Па на коња хитро скочи, А на другог млада пана. И у једно исто доба Са дворишта оба језде, И јурнуше, као звезде, На пољану коња оба.

“ На огњене своје очи Сад натуче шапку с чела, Па се изви као стрела И са врана коња скочи! Три пута се преметао Пан Љубецки у висини, А четврти доле пао И нашô се у прашини.

И Амор отвори очи, Познаде у тами кмета и одмах на ноге скочи. „Устани“, рече му газда, „да идеш у цркву са мном, Но прво упали лучу, нек светли на путу тамном.

Кад Кића подиже очи, Она се засмеја нагло и онда на ноге скочи И зглади витице руком... „Погледај“, рече му, „само!“ и пружи пут села руку.

Она се стидела јако, Зашто да презре мужа и брзо посрне тако? И ради кравара јадног?!... Кметица очајно скочи, И просто пољаном јурну, покривши рукама очи.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Мени нешто шкљоцну у глави, мој спри залаја, скочи на плен и зграби га за врат. Упалио сам светлост. Било је сат и по иза поноћи.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

млади му груди Силан пламен гори, Пламен, пламен свети – Путник сузе рони, Тици да полети Пламен њега гони. Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом тицо збогом!“ Он се стази врну.

лав утруђен легне, У дебелу хладу безбрижно с' отегне, И тек што је хтео да затвори очи, А миш однекуда на леђа му скочи, Лав се тргне брзо и миша ухвати, И љутито поче на њега викати: „Зар ти, мала рђо, код толиких међа!

Мило моје село, Буди ми весело! Нема сиромака, А кад је за село, Село скочи цело, Слога наша јака. Мило моје село, Буди ми весело!

РАНО РАНИ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Пробуди се утри очи Из постеље меке скочи, ластавице миле тице Већ цвркућу летимице. Па и шева већ те зове Да разгониш лаке снове.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Седа, раскомоћује се, разрће око чела косу, око врата одело, да се освежи. Одједном уздрхта, скочи. Таре руком уста и образе.) Ох, што ме сврбите, пуста остала! Ох, што ми бридите, осушиле се да Бог да!

(Наједном скочи): Идем, идем. Не могу сâм. Не смем да сам сâм. (Одлази.) КАФЕЏИЈА (виче споља док момак плаче): Овам ти, нестрећо!

КАТА (која је дотле нички лежала, скочи, Младену): Не, човече, јединче нам је! МЛАДЕН (одгурну је, хоће ногом у главу да је лупи): Петом ћу ти главу разбити!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Једва, једнога јутра, она осети да су ишчезли последњи отрови болести и нестале све магле раслабљености. Скочи из постеље здрава, и тачно она.

Прокисла сам, видиш, скроз. — У тај мах се чуло јако ручно звоно на капији. Јулица, сва устрептала, скочи. — Седи, и причекај. — Госпа Нола изађе и брзо оде у правцу кујне. Врата на кујни, и онда мртва тишина.

Није могла никада да трпи да дуго бушка по њој мисао. Тек скочи, па је све прошло. Треба радити, посао гледати. Сажаљење ју је нарочито раздраживало. — Не кукајте!

Говори шта си урадио! — Младић одједном поцрвене до плавила, као да је у високој грозници, и скочи на ноге. Јасно је било да му је то непосредно поступање његове помајке неугодно у највећој мери.

Родио се син. Здраво, лепо дете. Фрау Роза, срећна, пустила је свог петла Јову да још једаред скочи на кров, и онда је започео нов и строг ред. Јова је прешао на неки чудан посреднички посао, из капије у капију.

Болничар опипа било и рече тихо Павлу: — Највише још један сат. — Павле на то седе, па скочи: — Чика Саво, ја не могу, ја нећу, не могу да гледам издисање Миланово. — И изађе. Несрећни отац Миланов је могао.

Само овде-онде, где или пешчани пруд сече правилан ток, или матица врти своје коло, тамо вода тек одједаред скочи увис, распрсне се у широка крила, и та крила, баш као да збиља одлете, нестају у парици запада.

Заћута и жена. Тужна тишина последњих Грка без деце. Па се Харисијадес јако закашља. Јелена одмах скочи, донесе прашак, и на сребрном послужавнику грчко вино у лепој боци, ванредно умешен хлеб, и, место маслинки, мало

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

« викне. »Бурјам да у ропство дође? Док је овог мача у рукама, неће то бити!« Со тим скочи на своју Розинанту, гурне је жестоко у бокове, која дигнувши реп трубногласно своју ватру покаже, и тако се обоје у

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

да би се човек у животу могао исправити, потребно је најпре да пузи, као што мора најпре поклецнути онај који хоће да скочи.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Сада ћете видети... Ордонанси, испрежите коње! Потпуковник скочи из кола и стави руку позади, као да вади револвер.

Онда се измаче, гледајући га нетремице, готов наново да скочи, ако би само једну реч проговорио. Дисао је брзо и шкрипао зубима...

Пазимо само да се не оклизну и непрестано стрепимо да нас не згазе. А коњ застане, одмерава, затим скочи и онда унезверено гледа куда ће даље. Поручник Бранко се омаче и удари чукљем ноге у ивицу камена.

— Хоће ли, бре, давати вечеру ови Енглези? — запита Живадин. — Јест, богати! — скочи Војин. — Пази, шта је пуста Албанија направила од мене! — и Живадин поче да уврће чакшире око слабина.

И он се дигао, да скочи у рупу где је експлодирала граната, јер он зна да топовско зрно никада не удара у исто место.

Коста настави: — Смрче ми се пред очима. Дохватио сам је и спустио на кревет. Али она се наједном трже, скочи и показа ми на чизме. Онда одречно махну руком, као да је хтела рећи, како са чизмама не могу на чист кревет.

Устао сам. У мени је нешто навирало... Она као да опази, јер познаје добро људе. Онда скочи хитро са кревета и дохвати хаљину. Ја за њом, али она истрча из собе. Остао сам сâм, па ме, људи, спопаде неки бес.

Налетесмо на раскрсницу два пута. Неко остављено псето затрча се на мога коња, скочи и дохвати ме зубима за блузу. Збуњен овим неочекиваним нападом, а и да бих га се отресао, готово несвесно кренух

Уз пут, наредио сам стражарима да избуде људе, да би доцније што мање губили време. Командир скочи. Онако бунован трљао је очи и мрмљао: — Ама само што сам заспао!... Поједоше ме комарци.

Фронт се заталаса. Непријатељска пешадија скочи из ровова. Брег, на којем је Баница, утонуо је потпуно у дим и прашину од наших граната.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Можда суза? — Не оклевај! — рече Цвет кратко. — Ако већ мораш ићи — иди! Цвет саже главу, а Капљица скочи на Зрачак сунца, или је то, можда, био невидљиви небески коњић, ко зна?

— Гле, стигле смо! — отвори риба уста, а Капљица скочи на репић Сунчаном Зрачку и заједно с њим паде на ружу. — Ах, како сам лепа! Најлепша на свету!

Брзо! Не опраштај се! Тежак и далек је пут пред нама. Скочи мала брбљивица на репић Зрачку и путовање опет поче. Облаци су заједно с ветром летели на запад.

Е, да је не дограби! Скочи Старац са прага и гегаво потрча према Страшилу. Мајко рођена, сопственим очима да не поверујеш!

Нежна и тиха постале река, примири се и ућута Белутак. »Победила сам!« помисли река. »Победила!« - од радости у себи скочи, у истом се часу пробуди Белутак па рече: — Ниси! И нећеш! — Ах, кад те треснем!

небу све су му биле исто лепе, у сваку је био заљубљен, за сваку спреман да се у седмо небо попне или у црни пакао скочи.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Откуд књига, ако бога знадеш!“ Скочи Милош на ноге лагане, па говори својим чобанима: „Ој чобани, моја браћо драга, ова књига јест од двора мога: стара ми

спава, љуба му не спава, веће слуша млада у душеку кад ће први п'јевци запјевати; а кад први п'јевци запјеваше, скочи млада из мека душека, запалила фењер и свијећу, па узима лоја и катрана, оде право у нове ахаре.

Кад то зачу војвода Момчило, проли сузе низ јуначко лице, па одскочи од коња чилаша; трипут скочи, до града доскочи; али граду врата затворена, затворена и замандаљена!

Кад га виђе нејаки Урошу, лако скочи са свил'на душека, лако скочи, паке проговори: „Благо мене, ето мога кума, ето кума, Краљевића Марка!

Кад га виђе нејаки Урошу, лако скочи са свил'на душека, лако скочи, паке проговори: „Благо мене, ето мога кума, ето кума, Краљевића Марка! Он ће казат на коме је царство.

Кад то зачу Вукашине краљу, скочи краљу од земље на ноге, па потрже злаћена ханџара, да убоде свога сина Марка. Бјежи Марко испред родитеља, јер се

Па ми и ти штогођ проговори, јера хоћу задужбину градит“. Скочи Милош од земље на ноге, скиде с главе самур и челенке, па је часно кнеза подворио; додаше му златну купу вина, прими

Чије ли си дворе похарао? Чије ли си робље поробио? Чију л' љубиш под чадором љубу? Излази ми на мегдан јуначки!“ Скочи Турчин кâ да се придрну, једном крочи — до коња докрочи, другом крочи — коња појахао, притегну му обадва дизђена.

“ Женску страну ласно преварити: лако скочи кâ да се помами, она нађе један комат сабље, зави комат у везени јаглук да јој билу руку не обрани, па облеће и отуд и

домислио, викну бане из бијела грла некакога хрта Карамана, што је хрче на лов научио; викну бане и опет привикну, скочи хрче и одмах дотрча, те банову љубу доватило.

не тражи ништа од оружа, но му грлом бане запињаше, а под грлом зубом доваташе: закла њега како вуче јагње. Скочи бане па из грла викну, те набрекну оног хрта жута, доке своју курталиса љубу.

Здрав ми буди, и здравицу попиј, вино попиј, а на част ти пехар!“ Скочи Милош на ноге лагане, пак се клања до земљице црне: „Вала тебе, славни кнез-Лазара!

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

с Марса Сви знанци и сви странци Можда су падобранци ДОСАДНО МИ ЈЕ ДОСАДНО МИ ЈЕ ДА БУДЕМ КРАЉ Рече краљ и скочи удаљ ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР ЦАР УРЕДИЋЕМО ТУ СТВАР Рече му главни министар ДОБИЋЕШ ОДМАХ ЦАРСКИ ПРЕСТО И

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Због Дунава, ђаво га однио и Дунав! Казао сам да се Дунав улива у Јадранско море, а кад учитељ скочи: „Ево ти, вели, Јадранског мора, испружи добро длан!“!

— Чекај, чмавало једно, сад ћеш видјети! Мачак пограби подужу суву грану, распали њоме по карти и хитро скочи иза велике букве.

Тек сам био почео да берем. Иза букве се опет показа Мачкова глава. Ударац поново тресну по спавачу. Стриц скочи сад још више поплашен. — Шта је сад ово?! Батине с неба падају или... Дјечак попаде магарца за улар.

— Ти си магарац, и то највећи! — дрекну Мачак исакачући иза букве. И опет престрашен и изненађен, Стриц му скочи у сусрет, зграбише се од радости у плећи, похрваше и погураше, док се не спотакоше о Сивца и оба падоше на земљу.

— Е чекај сад! Жуја, држи га! Куја заурла и јурну за Стрицем. Дугонога дјечачина, видећи да нема шале, скочи до првог стабла и хитро се успуза на дрво.

— Ехе, појешће он Жују, а тебе ће оставити! Ово је упалило. Дјечачић уплашено погледа своју кују и скочи на ноге. — Хајдемо брзо! У логору дочекаше Николицу срдачније неголи се Стриц томе надао.

Ко је срушио таблу, ко је бацио разредницу? — Хи-хи-хи-хи! — зацилика разред. Паприка скочи и попаде прут. — Правите лом и још се смијете, а! Чекајте, сад ћу ја вама показати!

— Хоп, сад је вријеме! Луња суну према широм отвореном прозору, попе се на прозорску даску и — дућ! — скочи у меку леју, поред бокора перуника. — О, па ово није баш тако страшно. Само се земља мало затресла.

Како ли је дивна ствар скакање, знају дјечаци шта је добро! Не губећи много времена, Луња скочи на ноге, отресе сукњицу (као што би урадила свака дјевојчица, па макар с неба скочила!

Одједном се зачу прасак сува грања, Стриц изненађено викну и за трен ока нестаде га под земљом. Луња скочи. — Оде Стриц, упаде Стриц! Дечаци се стрчаше око јаме.

пропали! Истог тренутка одјекну страшан арлаук. Тргнута иза сна, Жуја обневидјело скочи према незнану госту и зграби га зубима за торбак. — Дрекавац!

Али гдје је онда? — Ево га! — грмну изнад њега неки глас. Истог трена неко га одалами по туру тако да Стриц скочи на ноге брже од зеца. Пред њим је стајао Јованче. — Шта је, дугајлија, за кога то питаш?

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А и сам Бог сврха горе стајаше на њима. Тим плахо се Јаков прену из сна, скочи ома на ноге пронеразен, те рече: »О, међер, Бог је на овоме месту и ово су овде врата небесна!

Ама Сампсон то дочу, пробуди се иза сна, скочи јуначки и подвикну: бре, бери мејдан! Не даде им се у руке. И ништа му не могоше учинити, ако и чуваше затворена

« Препаде се Давид. Таки скочи са свога стола и паде на земљу, поче сузно говорити: »Сагрешио сам, господине, сагрешио!

чекати док се у крај на лађи извезу, — а го бијаше, гажећи по води уз мрежу, — него тек опаса се са свученом кошуљом, скочи с барке у море, језеро ли је било,... хеле он доплива у крај, да се брже ш њиме састане.

« И тако он учини. Скочи таки на кола, узе држати ћивотић, пође преко реке: бистрина и талас тихо подузимајући кола и где пливају кола и коњи,

А камо ко се сам од зла срдца закоље, обеси се, скочи у воду ил' се отрује и вечно погине. Многе су те и разлике људске смрти, моја мила браћо и сестре!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!

Ој, хој-хој, леле, Зоне, у чичек-антерија... Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто. Остави дућан на калфи, а он се жури кући као да му гори.

И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте, скочи и диже се да иде. Рђаво сам рекао „да иде“ — полетео би он, како му је мило било.

а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу. — Остани си, остани!... Седи си!...